Арија (сатрапија) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 4. август 2011. у 23:47

Арија (староперз. Хараива, авест. Хараеууа, грч. Ἀρ(ε)ὶα, лат. Aria) историјска је регија Персијског Царства из доба иранске династије Ахеменида^[1], а данас део источног Ирана и западног Авганистана.

географију

Арија је подручје које је углавном обухватало долину реке Хари (грч. Ἄρ(ε)ιος), која је дала имене целој регији^[2]. У античко доба сматрала се врло плодном те је била позната по производњи вина. Регија Арија омеђена је планинама регија Паропамисаде на истоку те Маргу и Хирканије на северу, односно пустињама регија Керман и Дрангијане на југу. Детаљно су је описали повјесничари Клаудије Птоломеј и Страбон, а према њиховим записима ради се о данашној регији Херат на западу данашњег Авганистана^[3]

Према Плотомеју, првобитни главни град Арије био је Артакоана (грч. Ἀρτακόανα) или Артикаудна (грч. Ἀρτικαύδνα). У његовој близини касније је по налогу Александра Македонског или његових наследника изграђена нова метропола Александрија Арија (грч. Ἀλεξάνδρεια ἡ ἐν Ἀρίοις), односно данашњи Херат у северозападном Авганистану. Птоломеј наводи и неколико других богатих и плодних градова, попут Арије, Сузије, Кандаке, Битаксе, Сотере, Нисибиса и Сарматине.

Историја

Арија се спомиње у записима из доба династије Ахеменида као једна од персијских сатрапија (покрајина)^[4]. Око 520. пне. славни персијски владар Кир Велики прикључио је Арију новонасталом Персијском царству. Споменута је у Даријевим краљевским записима у Бехистуну који датирају из 520. пне. Делегати из Арије приказани су на краљевским гробницама у Накш-и Рустаму, те на рељефима источног степенице ападане у Персеполису. Рељефи их приказују у одећи скитског стила; са туникама и високим чизмама, те уплетеним турбаном око главе.

У време Александра Македонског, Арија је очито била важна покрајина. Њоме је управљао Сатибарзан, који је уз Беса из Бактрије и Барсаента из Арахозије био један од три главна сатрапа источног дела Персијског царства. Александар је крајем 330. пне. покорио покрајину и освојио њен главни град Артацоану. Арија је касније била делом хеленистичког царства у доба Селеукида, али 167. пне. поново део новог иранског царства Парта, односно касније Сасанида.

Извори

^ http://www.iranica.com/newsite/articles/v2f4/v2f4a051.html
^ Ариј, Анабасис Александри, 4.6.6
^ http://www.livius.org/ap-ark/arians/arians.html
^ http://www.livius.org/sao-sd/satrap/satrap.htm

Спољашње везе

[1] ttp://www.iranica.com/newsite/articles/v2f4/v2f4a051.html

[2] Ариј, Анабасис Александри, 4.6.6

[3] ttp://www.livius.org/ap-ark/arians/arians.html

[4] ttp://www.livius.org/sao-sd/satrap/satrap.htm

[1]

[2]

[3]

[4]

@@ Ред 14: / Ред 14: @@
 == Историја ==
-Арија се спомиње у записима из доба династије [[Ахемениди|Ахеменида]] као једна од [[Ахеменидско Царство|персијских]] [[сатрапија]] (покрајина)<ref>http://www.livius.org/sao-sd/satrap/satrap.htm</ref>. Око [[520. пне.]] славни персијски владар [[Кир Велики]] прикључио је Арију новонасталом [[Ахеменидско царство|Персијском царству]]. Споменута је у [[Дарије Велики|Даријевим]] краљевским записима у [[Бехистун]]у који датирају из [[520. пне.]] Делегати из Арије приказани су на краљевским гробницама у [[Накш-и Рустам]]у, те на рељефима источног степенице [[Ападана|ападане]] у [[Перзеполис]]у. Рељефи их приказују у одећи [[Скити|скитског]] стила; са туникама и високим чизмама, те уплетеним турбаном око главе.
+Арија се спомиње у записима из доба династије [[Ахемениди|Ахеменида]] као једна од [[Ахеменидско Царство|персијских]] [[сатрапија]] (покрајина)<ref>http://www.livius.org/sao-sd/satrap/satrap.htm</ref>. Око [[520. пне.]] славни персијски владар [[Кир Велики]] прикључио је Арију новонасталом [[Ахеменидско царство|Персијском царству]]. Споменута је у [[Дарије Велики|Даријевим]] краљевским записима у [[Бехистун]]у који датирају из [[520. пне.]] Делегати из Арије приказани су на краљевским гробницама у [[Накш-и Рустам]]у, те на рељефима источног степенице [[Ападана|ападане]] у [[Персеполис]]у. Рељефи их приказују у одећи [[Скити|скитског]] стила; са туникама и високим чизмама, те уплетеним турбаном око главе.
-У време [[Александар Македонски|Александра Македонског]], Арија је очито била важна покрајина. Њоме је управљао [[Сатибарзан]], који је уз Беса из [[Бактрија|Бактрије]] и Барсаента из [[Арахозија|Арахозије]] био један од три главна [[сатрап]]а источног дела [[Ахеменидско Царство|Персијског Царства]]. Александар је крајем [[330. пне.]] покорио покрајину и освојио њен главни град Артацоану. Арија је касније била делом [[Хеленизам|хеленистичког]] царства у доба [[Селеукиди|Селеукида]], али [[167. пне.]] поново део новог [[иран]]ског царства [[Парти|Парта]], односно касније [[Сасаниди|Сасанида]].
+У време [[Александар Македонски|Александра Македонског]], Арија је очито била важна покрајина. Њоме је управљао [[Сатибарзан]], који је уз Беса из [[Бактрија|Бактрије]] и Барсаента из [[Арахозија|Арахозије]] био један од три главна [[сатрап]]а источног дела [[Ахеменидско царство|Персијског царства]]. Александар је крајем [[330. пне.]] покорио покрајину и освојио њен главни град Артацоану. Арија је касније била делом [[Хеленизам|хеленистичког]] царства у доба [[Селеукиди|Селеукида]], али [[167. пне.]] поново део новог [[иран]]ског царства [[Парти|Парта]], односно касније [[Сасаниди|Сасанида]].
 == Извори ==