Арија (сатрапија) — разлика између измена
| Ред 8: | Ред 8: | ||
== Географија == |
== Географија == |
||
Арија је подручје које је углавном обухватало долину реке [[Хари]] ([[грчки|грч.]] Ἄρ(ε)ιος), која је дала имене целој регији<ref> |
Арија је подручје које је углавном обухватало долину реке [[Хари]] ([[грчки|грч.]] Ἄρ(ε)ιος), која је дала имене целој регији<ref>Арије, Анабаза, 4.6.6.</ref>. У [[Антика|античко доба]] сматрала се врло плодном те је била позната по производњи [[Вино|вина]]. Регија Арија омеђена је планинама регија [[Паропамисада|Паропамисаде]] на истоку те [[Маргу]] и [[Хирканија|Хирканије]] на северу, односно пустињама регија [[Керман]] и [[Дрангијана|Дрангијане]] на југу. Детаљно су је описали историчари [[Клаудије Птоломеј]] и [[Страбон]], а према њиховим записима ради се о данашној регији [[Херат]] на западу данашњег [[Авганистан]]а<ref>http://www.livius.org/ap-ark/arians/arians.html</ref> |
||
Према [[Клаудије Птоломеј|Плотомеју]], првобитни [[главни град]] Арије био је ''Артакоана'' ([[грчки|грч.]] Ἀρτακόανα) или ''Артикаудна'' ([[грчки|грч.]] Ἀρτικαύδνα). У његовој близини касније је по налогу [[Александар Македонски|Александра Македонског]] или његових наследника изграђена нова метропола Александрија Арија ([[грчки|грч.]] Ἀλεξάνδρεια ἡ ἐν Ἀρίοις), односно данашњи [[Херат]] у северозападном [[Авганистан]]у. Птоломеј наводи и неколико других богатих и плодних градова, попут Арије, Сузије, Кандаке, Битаксе, Сотере, Нисибиса и Сарматине. |
Према [[Клаудије Птоломеј|Плотомеју]], првобитни [[главни град]] Арије био је ''Артакоана'' ([[грчки|грч.]] Ἀρτακόανα) или ''Артикаудна'' ([[грчки|грч.]] Ἀρτικαύδνα). У његовој близини касније је по налогу [[Александар Македонски|Александра Македонског]] или његових наследника изграђена нова метропола Александрија Арија ([[грчки|грч.]] Ἀλεξάνδρεια ἡ ἐν Ἀρίοις), односно данашњи [[Херат]] у северозападном [[Авганистан]]у. Птоломеј наводи и неколико других богатих и плодних градова, попут Арије, Сузије, Кандаке, Битаксе, Сотере, Нисибиса и Сарматине. |
||
Верзија на датум 4. август 2011. у 23:51
Арија (староперз. Хараива, авест. Хараеууа, грч. Ἀρ(ε)ὶα, лат. Aria) историјска је регија и сатрапија Персијског Царства из доба иранске династије Ахеменида[1], а данас део источног Ирана и западног Авганистана.
Географија
Арија је подручје које је углавном обухватало долину реке Хари (грч. Ἄρ(ε)ιος), која је дала имене целој регији[2]. У античко доба сматрала се врло плодном те је била позната по производњи вина. Регија Арија омеђена је планинама регија Паропамисаде на истоку те Маргу и Хирканије на северу, односно пустињама регија Керман и Дрангијане на југу. Детаљно су је описали историчари Клаудије Птоломеј и Страбон, а према њиховим записима ради се о данашној регији Херат на западу данашњег Авганистана[3]
Према Плотомеју, првобитни главни град Арије био је Артакоана (грч. Ἀρτακόανα) или Артикаудна (грч. Ἀρτικαύδνα). У његовој близини касније је по налогу Александра Македонског или његових наследника изграђена нова метропола Александрија Арија (грч. Ἀλεξάνδρεια ἡ ἐν Ἀρίοις), односно данашњи Херат у северозападном Авганистану. Птоломеј наводи и неколико других богатих и плодних градова, попут Арије, Сузије, Кандаке, Битаксе, Сотере, Нисибиса и Сарматине.
Историја
Арија се спомиње у записима из доба династије Ахеменида као једна од персијских сатрапија (покрајина)[4]. Око 520. пне. славни персијски владар Кир Велики прикључио је Арију новонасталом Персијском царству. Споменута је у Даријевим краљевским записима у Бехистуну који датирају из 520. пне. Делегати из Арије приказани су на краљевским гробницама у Накш-и Рустаму, те на рељефима источног степенице ападане у Персеполису. Рељефи их приказују у одећи скитског стила; са туникама и високим чизмама, те уплетеним турбаном око главе.
У време Александра Македонског, Арија је очито била важна сатрапија (покрајина). Њоме је управљао Сатибарзан, који је уз Беса из Бактрије и Барсаента из Арахозије био један од три главна сатрапа источног дела Персијског царства. Александар је крајем 330. пне. покорио покрајину и освојио њен главни град Артацоану. Арија је касније била делом хеленистичког царства у доба Селеукида, али 167. пне. поново део новог иранског царства Парта, односно касније Сасанида.