Језик (орган) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.6.4) (Робот додаје: lbe:Маз (чурх)
м r2.4.3) (Робот мења: la:Lingua (anatomia)
Ред 79: Ред 79:
[[ku:Ziman (organ)]]
[[ku:Ziman (organ)]]
[[lbe:Маз (чурх)]]
[[lbe:Маз (чурх)]]
[[la:Lingua (membrum)]]
[[la:Lingua (anatomia)]]
[[lv:Mēle]]
[[lv:Mēle]]
[[lt:Liežuvis]]
[[lt:Liežuvis]]

Верзија на датум 18. август 2011. у 16:27

Горња страна језика човека
Доња страна језика човека

Језик (лат. lingua) је мишићно-слузокожни орган смештен у усној дупљи. Обавља низ значајних функција као што су: говор, жвакање, сисање, гутање, преношење утисака у централни нервни систем итд. Састоји се из предњег дела или тела и задњег дела или корена језика.[1][2]

Тело језика је његов предњи, већи и покретни део. Горња страна тела се назива и полеђина језика и на њему се налази слузокожа прекривена великим бројем језичних папила. Доња страна тела је глатка и лежи на поду усне дупље са којим је повезана преко тзв. језичне уздице или френулума.

Корен језика је смештен позади и непокретан је јер је преко мишића повезан са подјезичном кости, доњом вилицом, слепоочном кости и непцем и ждрелом. Слузокожа која прекрива корен језика нема папиле, али је прекривена лимфним чворићима који се зову језични фоликули.

Састав језика

Језик граде слузница, фиброзни скелет и мишићи.

Слузокожа прекрива тело и већи део корена језика. Сачињава је плочасто-слојевити епител, папиле, фоликули итд. Испод ње су смештене мале језичне пљувачне жлезде. На слузокожи горње стране тела језика се налази велики број папила које се деле у пет група: опшанчене, листасте, печуркасте, кончасте и купасте папиле. Прве три групе папила преносе утиске чула укуса, а остале две групе утиске површинског сензибилитета у централни нервни систем.

Фиброзни скелет граде језична апонеуроза, глосохиоидна опна и језична преграда. Ове структуре служе за припој језичне мускулатуре.

Највећи део језика чине његови мишићи који се сви парни, односно деле се на десне и леве. У мишиће језика се убрајају: непчано-језични мишић, језично-ждрелни део мишића горњег констриктора ждрела, гениоглосни, хиоглосни, стилоглосни, горњи уздужни, доњи уздужни, попречни и усправни мишић језика.

Крвни судови и живци језика

Артерије језика су гране језичне артерије и дубоке артерије језика, док се венски судови улевају у језичну вену.

Живци се деле на моторне, сензитивне и чулне. Моторни живци, који инервишу мускулатуру, су подјезични живац и гране које воде порекло из језичног сплета. Сензитивни живци су језични, језично-ждрелни и живац луталац. То су нерви који преносе сигнале од рецептора за додир, бол и температуру у централни нервни систем. Чулни живци су језично-ждрелни и живац лица, а они преносе утиске чула укуса.

Литература

  1. ^ Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 86-387-0604-9. 
  2. ^ Susan Standring, ур. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 изд.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9.