Теодор Шван — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.1) (Робот додаје: he:תאודור שוואן
м r2.7.1) (Робот додаје: gl:Theodor Schwann
Ред 50: Ред 50:
[[fa:تئودور شوان]]
[[fa:تئودور شوان]]
[[fr:Theodor Schwann]]
[[fr:Theodor Schwann]]
[[gl:Theodor Schwann]]
[[he:תאודור שוואן]]
[[he:תאודור שוואן]]
[[it:Theodor Schwann]]
[[it:Theodor Schwann]]
Ред 55: Ред 56:
[[kk:Шванн Теодор]]
[[kk:Шванн Теодор]]
[[ko:슈반]]
[[ko:슈반]]
[[ro:Theodor Schwann]]
[[nl:Theodor Schwann]]
[[nl:Theodor Schwann]]
[[no:Theodor Schwann]]
[[no:Theodor Schwann]]
Ред 61: Ред 61:
[[pl:Theodor Schwann]]
[[pl:Theodor Schwann]]
[[pt:Theodor Schwann]]
[[pt:Theodor Schwann]]
[[ro:Theodor Schwann]]
[[ru:Шванн, Теодор]]
[[ru:Шванн, Теодор]]
[[simple:Theodor Schwann]]
[[simple:Theodor Schwann]]

Верзија на датум 12. септембар 2011. у 16:54

Теодор Шван
Теодор Шван
Лични подаци
Датум рођења7. децембар 1810.
Место рођењаНојс, Немачка
Датум смрти11. јануар 1882.
Место смртиКелн, Немачка
Научни рад
Пољецитологија, хистологија, физиологија
Познат поразвио теорију ћелија, открио пепсин, дао термин метаболизам

Теодор Шван (нем. Theodor Schwann, 18101882) је немачки цитолог, хистолог, физиолог и зоолог. Највеће заслуге Теодора Швана су заснивање ћелијске теорије и откриће ћелија мијелинског омотача нерава. Био је професор анатомије, физиологије и ембриологије на Лајденском и Лијешком универзитету, као и члан лондонског Краљевског друштва, Француске академије наука и Бриселске академије наука.

Открића

У разговору са колегом ботаничарем Матијасом Шлајденом, 1839. године, Шван је успоставио основе ћелијске теорије, коју је исте године објавио у чувеном раду „Микроскопска истраживања слагања структура и раста код биљака и животиња" (Microscopic Investigations on the Accordance in the Structure and Growth of Plants and Animals). Према овој теорији су сва ткива и сви живи организми састављени из ћелија. Ћелијска теорија је основно (фундаментално) откриће у биологији.

Бавећи се цитолошким и хистолошким изучавањима нерава и мишића, Шван је открио ћелије које у периферном нервном систему кичмењака око аксона образују мијелински омотач. Ове ћелије су по њему добиле назив Шванове ћелије и неопходне су за функционисање нервног система. Још један допринос развоју хистологије дао је у откривању ћелијског порекла глеђи, ноката и пера.

На пољу физиологије, Шван је открио и изучавао пепсин, ензим за варење протеина. Такође, дао је термин метаболизам, који је данас централни у биохемијским и физиолошким истраживањима, као и објашњење биолошке природе квасца.

Спољашње везе