Теодор Шван — разлика између измена

Теодор Шван
Теодор Шван
	Теодор Шван
Лични подаци
Датум рођења	7. децембар 1810.
Место рођења	Нојс, Немачка
Датум смрти	11. јануар 1882.
Место смрти	Келн, Немачка
Научни рад
Поље	цитологија, хистологија, физиологија
Познат по	развио теорију ћелија, открио пепсин, дао термин метаболизам

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 13. септембар 2011. у 06:28

Теодор Шван (нем. Theodor Schwann, 1810 − 1882) је немачки цитолог, хистолог, физиолог и зоолог. Највеће заслуге Теодора Швана су заснивање ћелијске теорије и откриће ћелија мијелинског омотача нерава. Био је професор анатомије, физиологије и ембриологије на Лајденском и Лијешком универзитету, као и члан лондонског Краљевског друштва, Француске академије наука и Бриселске академије наука.

Открића

У разговору са колегом ботаничарем Матијасом Шлајденом, 1839. године, Шван је успоставио основе ћелијске теорије, коју је исте године објавио у чувеном раду „Микроскопска истраживања слагања структура и раста код биљака и животиња" (Microscopic Investigations on the Accordance in the Structure and Growth of Plants and Animals). Према овој теорији су сва ткива и сви живи организми састављени из ћелија. Ћелијска теорија је основно (фундаментално) откриће у биологији.

Бавећи се цитолошким и хистолошким изучавањима нерава и мишића, Шван је открио ћелије које у периферном нервном систему кичмењака око аксона образују мијелински омотач. Ове ћелије су по њему добиле назив Шванове ћелије и неопходне су за функционисање нервног система. Још један допринос развоју хистологије дао је у откривању ћелијског порекла глеђи, ноката и пера.

На пољу физиологије, Шван је открио и изучавао пепсин, ензим за варење протеина. Такође, дао је термин метаболизам, који је данас централни у биохемијским и физиолошким истраживањима, као и објашњење биолошке природе квасца.

Спољашње везе

Кратка биографија и библиографија Теодора Швана
BioNet škola

Овај чланак везан за научнике је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

@@ Ред 17: / Ред 17: @@
 == Открића ==
-У разговору са колегом [[ботаника|ботаничарем]] [[Матијас Шлајден|Матијасом Шлајденом]], [[1839]]. године, Шван је успоставио основе ''ћелијске теорије'', коју је исте године објавио у чувеном раду „Микроскопска истраживања слагања структура и раста код биљака и животиња" (''-{Microscopic Investigations on the Accordance in the Structure and Growth of Plants and Animals}-''). Према овој теорији су сва [[ткиво|ткива]] и сви живи [[организам|организми]] састављени из [[ћелија (биологија)|ћелија]]. Ћелијска теорија је основно (фундаментално) откриће у [[биологија|биологији]].
+У разговору са колегом [[ботаника|ботаничарем]] [[Матијас Шлајден|Матијасом Шлајденом]], [[1839]]. године, Шван је успоставио основе ''ћелијске теорије'', коју је исте године објавио у чувеном раду „Микроскопска истраживања слагања структура и раста код биљака и животиња" (''-{Microscopic Investigations on the Accordance in the Structure and Growth of Plants and Animals}-''). Према овој теорији су сва [[Ткиво (биологија)|ткива]] и сви живи [[организам|организми]] састављени из [[ћелија (биологија)|ћелија]]. Ћелијска теорија је основно (фундаментално) откриће у [[биологија|биологији]].
 Бавећи се цитолошким и хистолошким изучавањима [[нерви|нерава]] и [[мишић]]а, Шван је открио ћелије које у [[периферни нервни систем|периферном нервном систему]] [[кичмењаци|кичмењака]] око [[аксон]]а образују [[мијелински омотач]]. Ове ћелије су по њему добиле назив [[Шванова ћелија|Шванове ћелије]] и неопходне су за функционисање нервног система. Још један допринос развоју хистологије дао је у откривању ћелијског порекла [[глеђ]]и, [[нокат]]а и [[перо|пера]].