Матопо (национални парк) — разлика између измена
м Разне исправке |
м r2.5.2) (Робот додаје: ru:Холмы Матобо |
||
| Ред 52: | Ред 52: | ||
[[pl:Matopo Hills]] |
[[pl:Matopo Hills]] |
||
[[pt:Colinas de Matobo]] |
[[pt:Colinas de Matobo]] |
||
[[ru:Холмы Матобо]] |
|||
[[fi:Matobon kukkulat]] |
[[fi:Matobon kukkulat]] |
||
[[sv:Matobo Hills]] |
[[sv:Matobo Hills]] |
||
Верзија на датум 14. септембар 2011. у 13:03
Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:20_30_0_S_28_30_0_E_type:landmark_region:ZW
Invalid arguments have been passed to the {{#coordinates:}} function
| Матопо | |
|---|---|
 | |
| Светска баштина Унеска | |
| Званично име | Матопо национални парк |
| Место | , , Зимбабве |
| Координате | 20° 30′ Ј; 28° 35′ И / 20.5° Ј; 28.58° И |
| Критеријум | културна: iii, v, vi |
| Референца | 306. |
| Упис | 2003. (27. седница) |
| Веб-сајт | http://whc.unesco.org/en/list/306 |
Национални парк Матопо (Matopos National Park) (42 500 ha) се налази у на северном делу ширег подручја Матобо брда (Matopo Hills) која заузимају око 320 000 ha. Национални парк је основан 1904. године када је створен забран са дивљачи. У парку се налазе Сабљаста антилопа (Sable Antelope), Водени јелен (Waterbuck) Ридбук (Reedbuck), Зебра, Еланд, Жирафа и Камила. Данашњи национални парк укључује бране Малеме (Maleme), Мпопома (Mpopoma) и Тогвана (Toghwana), спектакуларна брда као што су Малиндидзиму (Malindidzimu), Инунгу (Inungu) и Помонгве (Pomongwe) као и већину најбољих пећинских цртежа.
На северу од националног парка се протеже Матопо рекреациони парк.
Од 189 врста сисара у Зимбабвеу 88 врста се може наћи у Матобо брдима. Такође у брдима живи око 330 врста птица укључујући и највећу популацију Црног орла у Африци.
Матопо национални парк има статус Светске Баштине (World Heritage) по УНЕСКО-вој Конвенцији о Светској баштини (UNESCO World Heritage convention). Подручје „показује богатство карактеристичних камених облика који се уздижу изнад гранитних плоча који покривају већи део Зимбабвеа“.
Историја
Бушмани (San) су живели на овим брдима пре око 2.000 година, оставивши богато наслеђе у виду стотина осликаних стена. У многим пукотинама и пећинама пронађене су глинене пећи и други историјски артефакти.
Брда су били сведоци познате „индабе“ између Сесила Родеса и Ндебеле вођа 1896. Родес и неколицина других предводили су ране беле насељенике и сахрањени су на врху Малиндидзимуа, брда духова. Ова планина се често помиње као „поглед с врха света“.
Шона и многи други народи Јужне Африке ова брда сматрају светим. Многи ритуали и друге религијске свечаности се изводе на њима. Постоји легенда да се до уназад 50 година могао чути глас у једној од пећина у брду (Њелеле).
Погледај Списак места Светске баштине у Африци.