Банатски Бугари — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.1) (Робот додаје: hr:Banatski Bugari
Нема описа измене
Ред 2: Ред 2:
'''Банатски Бугари''' ([[бугарски језик|буг]]. ''банатски българи'', себе зову '''Палкјене''' (palćene) и Банатскји Балгаре (banátsći balgare) су [[Бугари|бугарска]] мањинска група која углавном живи у [[Банат]]у. Они су [[Католичка црква|католици]] и потичу из северне и северозападне [[Бугарска|Бугарске]]. Банатски Бугари су насељени на данашње просторе у 17. веку и говоре источнобугарски дијалект са великим утицајем [[немачки језик|немачког]], [[мађарски језик|мађарског]], [[румунски језик|румунског]] и [[српски језик|српског]] језика и њихових лексичких утицаја.
'''Банатски Бугари''' ([[бугарски језик|буг]]. ''банатски българи'', себе зову '''Палкјене''' (palćene) и Банатскји Балгаре (banátsći balgare) су [[Бугари|бугарска]] мањинска група која углавном живи у [[Банат]]у. Они су [[Католичка црква|католици]] и потичу из северне и северозападне [[Бугарска|Бугарске]]. Банатски Бугари су насељени на данашње просторе у 17. веку и говоре источнобугарски дијалект са великим утицајем [[немачки језик|немачког]], [[мађарски језик|мађарског]], [[румунски језик|румунског]] и [[српски језик|српског]] језика и њихових лексичких утицаја.


Према названичним подацима, има 12.000 Бугара који живе у [[Румунија|румунском]] и 3.000 у [[Србија|српском]] Банату, а по званичним подацима из [[2002]]. Године око 6.500 у Румунији и 1.658 у српском Банату.
Према названичним подацима, има 16.000 Бугара који живе у [[Румунија|румунском]] и 5.000 у [[Србија|српском]] Банату, а по званичним подацима из [[2002]]. Године око 6.500 у Румунији и 1.658 у српском Банату.
Главни центри Банатских Бугара су: у Србији [[Скореновац]], [[Иваново (Србија)|Иваново]] и [[Јаша Томић (Сечањ)|Јаша Томић]] ({{јез-буг|Modoš}}), у Румунији [[Санниколау Маре]] ({{јез-срп|Велики Свети Никола}}, {{јез-буг|Smikluš}}), [[Дудешти Веки]] ({{јез-срп|Стари Бешенов}}, {{јез-буг|Stár Bišnov}}), [[Винга]], и град [[Темишвар]], у Бугарској Палћени живе у селима [[Брдарски Геран]], [[Асеново]], [[Драгомирово]] и [[Гостиља]].
Главни центри Банатских Бугара су: у Србији [[Скореновац]], [[Иваново (Србија)|Иваново]] и [[Јаша Томић (Сечањ)|Јаша Томић]] ({{јез-буг|Modoš}}), у Румунији [[Санниколау Маре]] ({{јез-срп|Велики Свети Никола}}, {{јез-буг|Smikluš}}), [[Дудешти Веки]] ({{јез-срп|Стари Бешенов}}, {{јез-буг|Stár Bišnov}}), [[Винга]], и град [[Темишвар]], у Бугарској Палћени живе у селима [[Брдарски Геран]], [[Асеново]], [[Драгомирово]] и [[Гостиља]].



Верзија на датум 17. септембар 2011. у 07:41

Банатски Бугари на мапи Баната

Банатски Бугари (буг. банатски българи, себе зову Палкјене (palćene) и Банатскји Балгаре (banátsći balgare) су бугарска мањинска група која углавном живи у Банату. Они су католици и потичу из северне и северозападне Бугарске. Банатски Бугари су насељени на данашње просторе у 17. веку и говоре источнобугарски дијалект са великим утицајем немачког, мађарског, румунског и српског језика и њихових лексичких утицаја.

Према названичним подацима, има 16.000 Бугара који живе у румунском и 5.000 у српском Банату, а по званичним подацима из 2002. Године око 6.500 у Румунији и 1.658 у српском Банату. Главни центри Банатских Бугара су: у Србији Скореновац, Иваново и Јаша Томић (буг. Modoš), у Румунији Санниколау Маре (срп. Велики Свети Никола, буг. Smikluš), Дудешти Веки (срп. Стари Бешенов, буг. Stár Bišnov), Винга, и град Темишвар, у Бугарској Палћени живе у селима Брдарски Геран, Асеново, Драгомирово и Гостиља.

Већином су Палћени католичке вероисповести, а говоре палћенским дијалектом бугарског језика, који спада у словенску групу индоевропске породице језика.

Види још

Банат на мапи Европе

Литература

  • Благовест Нягулов. Банатските българи. Историята на една малцинствена общност във времето на националните държави, София 1999 г.
  • Любомир Милетич Изследвания за българите в Седмиградско и Банат. София 1987
  • Карол Телбизов Общинското управление на банатските български общини под австрийска и унгарска власт.-Годишник на Висшето училище за стопански и социални науки „Св. Кирил Славянобългарски“, Варна, 1945, кн. 18, с. 1-57.

Шаблон:Link FA