Цриквеница — разлика између измена

Координате: 45° 11′ С; 14° 41′ И / 45.18° С; 14.69° И / 45.18; 14.69
С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ciscenje
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 6: Ред 6:
| опис_грба = Грб Цриквенице
| опис_грба = Грб Цриквенице
| жупанија = [[Приморско-горанска жупанија|Приморско-горанска]]
| жупанија = [[Приморско-горанска жупанија|Приморско-горанска]]
| становништво = 11.348
| становништво = 11.348
| година_становништво = 2001
| година_становништво = 2001
| поштански_код = 51260
| поштански_код = 51260

Верзија на датум 20. септембар 2011. у 05:31

Цриквеница
Цриквеница, поглед са мора
Грб
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаПриморско-горанска
Становништво
Становништво
 — 2001.11.348
Географске карактеристике
Координате45° 11′ С; 14° 41′ И / 45.18° С; 14.69° И / 45.18; 14.69
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Цриквеница на карти Хрватске
Цриквеница
Цриквеница
Цриквеница на карти Хрватске
Остали подаци
ГрадоначелникБожидар Томашек (СДП)
Поштански број51260

Цриквеница је град у Хрватској у Приморско-горанској жупанији. Према попису из 2001. Цриквеница је имала 11.348 становника.

Географски положај

Цриквеница је смештена је на хрватској обали Јадранског мора, у Кварнерском заливу, око 35 km километара од Ријеке, средишта Приморско-горанске жупаније.

Град Цриквеница се, као локална самоуправа, састоји од места (од сјевера према југу): Јадраново, Драмаљ, Цриквеница и Селце.

Становништво

Историја

Старом Цриквеницом сматра се насеље Котор, смештено на врху оближњег истоименог брежуљка. Најстарије материјалне трагове присутва човека оставило је илирско становништво, а од Римљана остао је назив Ad Turres, који су Хрвати по досељавању у ове крајеве превели као Код тор (код торњева).

Котор је био велико насеље са жупном црквом и пет мањих цркава. Године 1776. велики пожар је уништио је цели Котор. Жупник и део црквених вредности нашли су уточиште у Павлинском манастиру у Цриквеници. Највећи део становнштва преселио се ближе мору, а након пожара у Котор се вратило само неколико породица. Данас је он у рушевинама и напуштен.

Историја Цриквенице повезана је и условљена историјом суседне плодне долине Винодол. Из ове велике зелене колевке, током векома израсла су насеља уз обалу, прво као трговачке луке, а затим као рибарска насеља, и на крају градићи и туристичка места.

Континуитет људског живљења на овим просторима се може пратити унатраг више од 30 векова. О тако дугој насељености сведоче археолошки налази мачева, копаља, накита и остаци бројних праисторијских насеобина, смештених на заравњеним врховима брежуљака надомак мора. Њихови градитељи и становници, прво Јаподи, а од 4. века п. н. е. Либурни, с ових узвисина су надзирали уски канал између копна и острва Крка, а с друге стране су контролисали прастари путни правац кроз Винодол.

Природно заштићене увале пружале су уточиште и римским трговачким бродовима, а једна од таквих сигурних лука била је смештена у некад пловном, широком ушћу цриквеничке речице Дубрачине. Тек површне археолошке процене откривених налаза дају наслутити да су лука и насеље стари најмање 2.000 година.

У доба касне Антике, дуж морске обале водио је један огранак важне римског пута, која је полазила из Аквилеје у северној Италији, преко Сеније до римске провинције Далмације и у унутрашњост.

Касноантички географ Пеутингер (4. век нове ере) је забележио на овим просторима насеље Ад Турес, по којем је у новије време названо познато туристичко насеље у Цриквеници.

У 8. веку ове пределе насељавају Хрвати и у Винодолу организују своју жЖупу која се састојала од слободних општина. У нову домовину доносе своју духовну и материјалну културу, о чијим досезима сведоче изузетни примерци личне опреме и накита, пронађени у старохрватској некрополи Странче - Горица недалеко Цриквенице. Досељеници су се бавили земљорадњом, сточарством и рибарством, а од затеченог романског становништва прихватили су вештину узгоја винове лозе те су и сам латински назив плодне удолине, Vallis vinearia, превели у долина вина. Винодолом се у старијим временима називала не само удолина, као данас, него много шири простор, укључујући и пределе уз морску обалу.

У средњем веку, простори данашње Цриквенице припадали су жупи Винодол којом су готово 450 година владали крчки кнезови познатији као Франкопани. Године 1225. ова кнежевска породица долази у посед жупе Винодол и влада њоме све до погубљења хрватских великаша Петра Зринског и Франа Крсте Франкопана у Бечком Новом Месту 1671. године.

У окриљу кнезова Франкопана, а заслугом слободних становника винодолских градова, настао је 1288. године Винодолски закон. То је први правни документ у Хрвата и један од најстаријих у Европи. Винодолски закон се примењивао на простору жЖупе Винодол, а био је писан народним језиком и глагољицом.

Оснивачем данашње Цриквенице сматра се кнез Никола Франкопан. Он је далеке 1412. године наредио да се сагради манастир за редовнике Св. Павла Пустињака на ушћу речице Дубрачине у море, уз средњовековну цркву - од чега је изведен назив Цриквеница. Манастирска зграда повезала је околна рибарска насеља и постала средиште јавног и културног живота. У новије време у овом историјском здању је уређен хотел Каштел.

У цриквеничком манстиру је прво знање стекао Јулије Кловић, најчувенији ситносликар свих времена. Рођен је 1498. године у Винодолу, недалеко од Цриквенице. Легенда каже да је у дечачкој доби сликао призоре својег родног краја на нокту. Највећи део живота провео је у Италији. Сликарству је учио великог Ел Грека, а савременици су га називали „мали Микеланђело“ и сврставали у сам врх сликарства, уз бок Микеланђелу, Рафаелу, Леонарду и Ђорђонеу.

У средњем веку Цриквеница је била лука франкопанског каштела Грижане. Њени становници су се бавили претежно риболовом, а у једном документу из 1609. године спомиње се тунолов уз поток Дубрачину. Вековима су цриквенички рибари ловили у Кварнеру, а средином 19. века у потрази за новим ловиштима почели су се исељавати на друге континенте.

Насељена места општине Цриквеница, попис 1991.

Општина Цриквеница

  • површина: 440 km²
  • бр. становника: 19.154
  • бр. насељених места: 93

Антово (63), Баретићи (46), Барци (53), Батер (144), Бачићи (14), Белград (12), Белобрајићи (72), Бенићи (160), Бенићи Дривенички (8), Бенковићи (18), Биле (13), Блажићи (21), Блашковићи (54), Брезе (6), Брибир (113), Бушање Веле (23), Бушање Мале (9), Горичине (13), Горњи Загон (11), Градац (134), Грижане (153), Долац Цриквенички (154), Долинци (33), Доњи Загон (148), Драга Цриквеничка (124), Драгаљин (108), Драмаљ (1.230), Дривеник (58), Дривеник - Станица (1), Дринак (7), Забуковац (0), Зоричићи (6), Јаворје (4), Јадраново (505), Јаков Поље (30), Јањеваљ (13), Јаргово (52), Јерчиновићи (17), Камењак (90), Катун (84), Кичери (161), Кларићи (100), Кленовица (309), Клоштар Шиљевички (349), Кокањ (0), Косавин (97), Костељ (160), Котор (11), Кричина (73), Крмпотске Водице (0), Ладвић (137), Леденице (181), Лука Крмпотска (0), Маврићи (80), Марушићи (36), Мироши (12), Нови Винодолски (3.851), Петриновићи (13), Пећца (53), Плишићи (36), Повиле (199), Подгори (167), Подмелник (0), Подскочи (74), Подсопаљ Белградски (22), Подсопаљ Дривенички (45), Подугринац (21), Подуљин (78), Ричина (28), Ропци (53), Рушево Крмпотско (3), Сафтићи (24), Свети Вид (120), Свети Микула (30), Селце (1.439), Семичевићи (35), Сибињ Крмпотски (40), Смоквица Крмпотска (29), Смоково (70), Сопаљска (86), Сушик (62), Трибаљ (188), Трибаљ Горњи (24), Угрини (190), Франовићи (22), Церовићи (32), Цриквеница (5.763), Црно (3), Чандрли (11), Шарари (28), Шимићи (29), Штале (310) и Шупера (466).

Спољашње везе