Izocijanat — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
| Ред 11: | Ред 11: | ||
*[http://www.cdc.gov/niosh/topics/isocyanates/ -{NIOSH}-] |
*[http://www.cdc.gov/niosh/topics/isocyanates/ -{NIOSH}-] |
||
*[http://www.hse.gov.uk/research/rrhtm/rr311.htm -{HSE}-] |
*[http://www.hse.gov.uk/research/rrhtm/rr311.htm -{HSE}-] |
||
{{-}} |
|||
{{Funkcionalne grupe-lat}} |
|||
[[Категорија:Изоцијанати]] |
[[Категорија:Изоцијанати]] |
||
Верзија на датум 25. септембар 2011. у 19:18
Izocijanat je funkcionalna grupa sa strukturom –N=C=O (1 azot, 1 ugljenik, 1 kiseonik). Ona se razlikuje od cijanatne funkcionalne grupe, sa strukturom –O–C≡N, kao i od izocijanida, R-N≡C.[1][2][3][4]
Organska jedinjenja koje sadrži izocijanatnu grupu se nazivaju isocijanatima. Izocijanat može da ima više od jedne izocijanatne grupe. Isocijanat koji ima dve izocijanatne grupe je poznat kao diizocijanat. Diizocijanati se pripremaju za reakcije sa poliolima u prodizvodnji poliuretana. Najveći deo izocijanata se koristi za proizvodnju polimera. Polimeri uobičajenih izocijanata se koriste u proizvodnji pene, boja, lakova i električne izolacije.
Literatura
- ^ Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.
- ^ Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th изд.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7.
- ^ McMurry John E. (1992). Fundamentals of Organic Chemistry (3rd изд.). Belmont: Wadsworth. ISBN 0-534-16218-5.
- ^ Morrison Robert Thornton; Boyd Robert Neilson (2006). Organic chemistry. Engelwood Cliffs, New Jersey: Prentice Hall. ISBN 8120307658.