Напон паре — разлика између измена
Нема описа измене |
м Бот Додаје: sh:Napon pare |
||
Ред 18: | Ред 18: | ||
[[Категорија:Термодинамика]] |
[[Категорија:Термодинамика]] |
||
[[af:Dampdruk]] |
[[af:Dampdruk]] |
||
[[ca:Pressió de vapor]] |
[[ca:Pressió de vapor]] |
||
[[de:Dampfdruck]] |
[[de:Dampfdruck]] |
||
[[en: |
[[en:Vapor pressure]] |
||
[[es:Presión de vapor]] |
[[es:Presión de vapor]] |
||
[[fi:Höyrynpaine]] |
|||
[[fr:Pression de vapeur]] |
[[fr:Pression de vapeur]] |
||
[[ |
[[he:לחץ אדים]] |
||
[[is:Gufuþrýstingur]] |
[[is:Gufuþrýstingur]] |
||
[[it:Pressione di vapore]] |
[[it:Pressione di vapore]] |
||
[[he:לחץ אדים]] |
|||
⚫ | |||
[[ja:蒸気圧]] |
[[ja:蒸気圧]] |
||
[[ko:증기압]] |
|||
⚫ | |||
[[no:Damptrykk]] |
[[no:Damptrykk]] |
||
[[pl:Ciśnienie pary nasyconej]] |
[[pl:Ciśnienie pary nasyconej]] |
||
[[pt:Pressão de vapor]] |
[[pt:Pressão de vapor]] |
||
[[ |
[[sh:Napon pare]] |
||
[[sv:Ångtryck]] |
[[sv:Ångtryck]] |
||
[[th:ความดันไอ]] |
[[th:ความดันไอ]] |
Верзија на датум 20. јул 2006. у 18:25
Напон паре - је притисак паре изнад течности. Молекул на површини течности може у судару сам молекулом из унутрашњости (услед топлотног кретања) да добије компоненту брзине нормалну на површину течности и да се тако 'откине' са површине. То је добро познати процес испаравања. Дакле, изнад сваке течности постоји известан број молекула (или атома за атомске течности) у гасној фази који образују пару. Као и сваки други гас, пара на датим условима врши одређени притисак што зовемо напон паре.
На исти начин на који молекули напуштају површину течности, могу у њу да се врате. Дакле, молекул услед топлотног кретања удара површину течности и постоји коначна вероватноћа да га на површини задрже привлачне међумолекулске силе. То је процес који зовемо кондензација. Јасно да се испаравање и кондензација истовремено одигравају и ако је систем затворен и препуштен самоме себи након довољно дугог времена успоставиће се равнотежа - број молекула који испаре у јединици времена по јединици површине једнак је броју молекула који се кондензују. Дакле, када се успостави равнотежа брзина испаравања и брзина кондензације се изједначавају и на датој температури напон паре достиже константну вредност, дакле, достигнут је равнотежни напон паре или притисак засићене паре.
Равнотежни напон паре зависи од врсте течности, а за за сваку течност зависи од температуре. Уколико температура расте, расте и притисак, добијајући максималну вредност при критичној температури и тада се он назива и критични притисак. Изнад своје критичне температуре гасна фаза се не може притиском превести у течност. Дакле, изнад критичне температуре говоримо о гасу, а испод о пари. На пример критична температура воде је 374 °С па у свакодневном животу говоримо о воденој пари.
Течност кључа када се њен напон паре изједначи са спољашњим притиском.
Притисак засићене паре даје се као један од параметара којима се карактеришу течност.