Артур Еванс — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м standardizacija uvoda
Autobot (разговор | доприноси)
м додавање шаблона биографија или стандардизација
Ред 17: Ред 17:
| држава_смрти =
| држава_смрти =
}}
}}
'''Артур Еванс''' ({{јез-енг|sir Arthur John Evans}}; [[8. јул]] [[1851]] [[11. јул]] [[1941.]]) био је [[Велика Британија|британски]] [[археологија|археолог]], чије је најчувеније откриће локалитета [[Минојска цивилизација|минојске културе]] у [[Кносос]]у на [[Крит]]у.
'''Артур Еванс''' ({{јез-енг|sir Arthur John Evans}}; [[8. јул]] [[1851]] [[11. јул]] [[1941.]]) био је [[Велика Британија|британски]] [[археологија|археолог]], чије је најчувеније откриће локалитета [[Минојска цивилизација|минојске културе]] у [[Кносос]]у на [[Крит]]у.
== Откриће Кнососа ==
== Откриће Кнососа ==
Артур Еванс је био присталица рада [[Хајнрих Шлиман|Хајнриха Шлимана]], који је отркио [[Троја|Троју]] (на простору [[Мала Азија|Мале Азије]] ) и [[Микена|Микену]] (на [[Пелопонез]]у). Шлиман је претпоставио да [[Крит]] мора имати везу са [[Микенска цивилизација|Микенском цивилизацијом]], међутим до истраживања није дошло, јер се острво налазило под [[Турска|турском]] влашћу.
Артур Еванс је био присталица рада [[Хајнрих Шлиман|Хајнриха Шлимана]], који је отркио [[Троја|Троју]] (на простору [[Мала Азија|Мале Азије]] ) и [[Микена|Микену]] (на [[Пелопонез]]у). Шлиман је претпоставио да [[Крит]] мора имати везу са [[Микенска цивилизација|Микенском цивилизацијом]], међутим до истраживања није дошло, јер се острво налазило под [[Турска|турском]] влашћу.

Верзија на датум 20. октобар 2011. у 17:13

Артур Еванс
Бронзана статуа сер Артура Еванса, на локалитету Кносос, на Криту (Грчка)
Пуно имеАртур Еванс
Датум рођења(1851-07-08)8. јул 1851.
Датум смрти11. јул 1941.(1941-07-11) (90 год.)

Артур Еванс (енгл. sir Arthur John Evans; 8. јул 185111. јул 1941.) био је британски археолог, чије је најчувеније откриће локалитета минојске културе у Кнососу на Криту.

Откриће Кнососа

Артур Еванс је био присталица рада Хајнриха Шлимана, који је отркио Троју (на простору Мале Азије ) и Микену (на Пелопонезу). Шлиман је претпоставио да Крит мора имати везу са Микенском цивилизацијом, међутим до истраживања није дошло, јер се острво налазило под турском влашћу.

Еванс је проучавао Микену, посебно правоугаоне критске печате. На основу проучавања претпоставио је да микенска култура води порекло са Крита. Када је острво ослобођено од турске власти, Еванс је почео са откопавањима и 1900. године откривена је палата у Кнососу, као и велики број глинених плочица. Истражени су локалитети и у Фестосу и Агија Тријади.

Утврђен је и развој критског писма. У почетку је коришћено пиктографско писмо (од око 2000. до 1650. године п. н. е.). У наредном периоду (од око 1650. до 1450. године п. н. е.) користио се Линеар А, слоговно писмо, које нема везе са грчким писмом и које је настало од трећине питкографских знакова, док су остатак чинили потпуно нови, непознати знаци. Линеар А није дешифрован.

У периоду од 1450. до 1200. године п. н. е. користио се Линеар Б, које је дешифровао Мајкл Вентрис уз помоћ Џона Чедвика. 1952. године изнето је мишљење да је Линеар Б заправо грчко писмо и уз помоћ кипарског слоговног писма дешифровано је десет грчких речи (попут градова Кносос, Пилос и сл). До данас је већи део писма дешифрован. Отркивени су знакови за слогове, одвајање, бројеве и идеограми. Међутим још увек није утврђено да ли је Линеар Б варијанта Линеара А.

Диск из Фестоса отркивен је 1908. године, у удубљењу у поду. Текст на диску је спирално увијен на центру. Претпоставља се да је у питању слоговно писмо са простора Мале Азије.

Периодизација Артура Еванса

Артур Еванс је дао периодизацију Минојске цивилизације, која је названа по митском краљу Миноју. Рану историју је поделио на:

  • Рано минојски период (2600 — 2200. године п. н. е.)
  • Средње минојски период (2200 — 1600. године п. н. е.)
  • Касно минојски период (1600 — 1200. године п. н. е.)

Види још

Литература

  • Петар Илиевски, Микенски свет, Београд, 1980.

Спољашње везе