Емил Нолде — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 21. октобар 2011. у 09:59

Емил Нолде (Шаблон:Јез-, заправо Emil Hanzen; Нолде, Шлезвиг, 1867 –Зебил, Холштајн, 1956) је био немачки сликар и графичар епохе експресионизма. Нолде је изучио занат дуборесца у Фленсбургу и био једно време запослен као учитељ цртања у занатској школи у Сант Галену (Швајцарска) пре него што је почео да се 1898/99. даље образује за сликара у Паризу. У Дрездену је приступио 1906. уметничкој групи Мост чије теме (велеград, свакодневни живот) он није преузео. У његовом опусу, који поред слика обухвата и дрворезе и аквареле налазе се изузетни пејзажи и мртве природе али и религиозни мотиви (на пример Тајна вечера, 1909; триптих Марија Египатска, 1912). Експедицијска путовања по Далеком истоку (укључујући и Јапан) и по Карибима 1913-14. године проширила су његове изражајне могућности. Елементарна снага боја (пре свега жуте, наранџасте, цинобер, црвене) које су наношене у великим површинама и пуне контракста, делом оивечене црном, јесу карактеристике његовог стила сликања. Његови узори били су аутсајдери историје уметности као што је то био и он сам: Винсент ван Гог, Џејмс Енсор, Едвард Мунк и Пол Гоген. Од 1918. године живео је наизменично у Берлину, на свом имању у Зебилу и северној Фризији. Националсоцијалисти су његово дело прогласили дегенерисаном уметношћу и 1941. године забранили му рад. Тако су до 1945. настале његове Ненасликане слике (акварели).

Овај чланак везан за уметност је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

Верзија на датум 2. април 2011. у 12:32 уреди Luckas-bot (разговор \| доприноси) 195.640 измена м r2.7.1) (Робот додаје: be:Эміль Нольдэ ← Старија измена		Верзија на датум 21. октобар 2011. у 09:59 уреди поништи Autobot (разговор \| доприноси) 1.572.075 измена м додавање шаблона биографија или стандардизација Новија измена →
Ред 1:		Ред 1:
	'''Емил Нолде''' (-{''Emil Nolde''}-, заправо ''Emil Hanzen''; [[Нолде]], [[Шлезвиг]], [[1867]] [[–Зебил]], [[Холштајн]], [[1956]]) је био [[Немачка\|немачки]] сликар и графичар епохе [[експресионизам\|експресионизма]]. Нолде је изучио занат [[дуборез\|дуборесца]] у [[Фленсбург]]у и био једно време запослен као учитељ цртања у занатској школи у [[Сант Гален]]у ([[Швајцарска]]) пре него што је почео да се [[1898]]/[[1899\|99]]. даље образује за сликара у [[Париз]]у. У [[Дрезден]]у је приступио [[1906]]. уметничкој групи [[Мост (уметност)\|Мост]] чије теме (велеград, свакодневни живот) он није преузео. У његовом опусу, који поред слика обухвата и дрворезе и аквареле налазе се изузетни пејзажи и мртве природе али и [[религија\|религиозни]] мотиви (на пример ''[[Тајна вечера, слика Емила Нолдеа\|Тајна вечера]]'', [[1909]]; [[триптих]] ''[[Марија Египатска, дело емила Нолдеа\|Марија Египатска]]'', [[1912]]). Експедицијска путовања по [[Далеки исток\|Далеком истоку]] (укључујући и [[Јапан]]) и по [[Кариби]]ма [[1913]]-[[1914\|14]]. године проширила су његове изражајне могућности. Елементарна снага боја (пре свега жуте, наранџасте, [[цинобер]], црвене) које су наношене у великим површинама и пуне контракста, делом оивечене црном, јесу карактеристике његовог стила сликања. Његови узори били су аутсајдери историје уметности као што је то био и он сам: [[Винсент ван Гог]], [[Џејмс Енсор]], [[Едвард Мунк]] и [[Пол Гоген]]. Од [[1918]]. године живео је наизменично у [[Берлин]]у, на свом имању у [[Зебил]]у и северној [[Фризија\|Фризији]]. [[Нацизам\|Националсоцијалисти]] су његово дело прогласили [[дегенерична уметност\|дегенерисаном уметношћу]] и [[1941]]. године забранили му рад. Тако су до [[1945]]. настале његове ''[[Ненасликане слике]]'' ([[акварел]]и).		'''Емил Нолде''' ({{јез-\|Emil Nolde}}, заправо ''Emil Hanzen''; [[Нолде]], [[Шлезвиг]], [[1867]] [[–Зебил]], [[Холштајн]], [[1956]]) је био [[Немачка\|немачки]] сликар и графичар епохе [[експресионизам\|експресионизма]]. Нолде је изучио занат [[дуборез\|дуборесца]] у [[Фленсбург]]у и био једно време запослен као учитељ цртања у занатској школи у [[Сант Гален]]у ([[Швајцарска]]) пре него што је почео да се [[1898]]/[[1899\|99]]. даље образује за сликара у [[Париз]]у. У [[Дрезден]]у је приступио [[1906]]. уметничкој групи [[Мост (уметност)\|Мост]] чије теме (велеград, свакодневни живот) он није преузео. У његовом опусу, који поред слика обухвата и дрворезе и аквареле налазе се изузетни пејзажи и мртве природе али и [[религија\|религиозни]] мотиви (на пример ''[[Тајна вечера, слика Емила Нолдеа\|Тајна вечера]]'', [[1909]]; [[триптих]] ''[[Марија Египатска, дело емила Нолдеа\|Марија Египатска]]'', [[1912]]). Експедицијска путовања по [[Далеки исток\|Далеком истоку]] (укључујући и [[Јапан]]) и по [[Кариби]]ма [[1913]]-[[1914\|14]]. године проширила су његове изражајне могућности. Елементарна снага боја (пре свега жуте, наранџасте, [[цинобер]], црвене) које су наношене у великим површинама и пуне контракста, делом оивечене црном, јесу карактеристике његовог стила сликања. Његови узори били су аутсајдери историје уметности као што је то био и он сам: [[Винсент ван Гог]], [[Џејмс Енсор]], [[Едвард Мунк]] и [[Пол Гоген]]. Од [[1918]]. године живео је наизменично у [[Берлин]]у, на свом имању у [[Зебил]]у и северној [[Фризија\|Фризији]]. [[Нацизам\|Националсоцијалисти]] су његово дело прогласили [[дегенерична уметност\|дегенерисаном уметношћу]] и [[1941]]. године забранили му рад. Тако су до [[1945]]. настале његове ''[[Ненасликане слике]]'' ([[акварел]]и).

	{{клица-уметност}}		{{клица-уметност}}