Шалитра — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
м r2.7.1) (Робот додаје: kk:Калий селитрасы
Ред 80: Ред 80:
[[it:Nitrato di potassio]]
[[it:Nitrato di potassio]]
[[ja:硝酸カリウム]]
[[ja:硝酸カリウム]]
[[kk:Калий селитрасы]]
[[lv:Kālija nitrāts]]
[[lv:Kālija nitrāts]]
[[lt:Kalio salietra]]
[[lt:Kalio salietra]]

Верзија на датум 28. октобар 2011. у 17:21

Калијум нитрат
Калијум нитрат
Називи
Други називи
Шалитра
Идентификација
ECHA InfoCard 100.028.926
Е-бројеви E252 (конзерванси)
MeSH Potassium+nitrate
Својства
KNO3
Моларна маса 101,1032
Агрегатно стање бели прах
Густина 2,109 g·cm−3 (16 °C) основно
Тачка топљења 334 °C
Тачка кључања 400 °C разлаже се
Опасности
O
R-ознаке R8
S-ознаке S17, S24/25
NFPA 704
Сродна једињења
Други анјони
Калијум-нитрит
Други катјони
Литијум-нитрат
Натријум-нитрат
Рубидијум-нитрат
Цезијум-нитрат
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
Референце инфокутије

Калијум нитрат познат и као шалитра је со чија је молекулска формула KNO3. Раствара се у води (на температури 20°C - 31,6 g/100 cm³; на температури 100°C - 246 g/100 cm³).[1][2]

Калијум нитрат се јавља у природи у малим количинама у облику минерала нитрокалита у крајевима са сувом и топлом климом између осталог у Кини и Индији. Из ових држава је доношен у Европу, због чега је и добио име „индијска шалитра“. Сада се углавном добија реакцијом натријум нитрата и калијум хлорида:

NaNO3 + KCl → KNO3 + NaCl

Калијум нитрат је безбојна или бела кристална супстанција. Њена температура топљења износи 334°C. При загревању до 400°C разлаже се на калијум нитрит и кисеоник:

2KNO3 → 2KNO2 + O2

Калијум нитрат је оксиданс, који се од давнина користи за прављење барута. Такође се у пиротехници користи и мешавина KNO3 са шећером у размери 1:1 за прављење дима. До почетка XX века користио се за добијање азотне киселине. Сада се углавном користи за производњу калијум нитрита, као ђубриво (садржи 13% азота и 45% калијум оксида), и за конзервисање хране (E252).

Види још

Литература

  1. ^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3. 
  2. ^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.