Сено — разлика између измена
Категорија:Крмне биљке |
|||
Ред 15: | Ред 15: | ||
[[Категорија:Пољопривреда]] |
[[Категорија:Пољопривреда]] |
||
[[ar: |
[[ar:دريس]] |
||
[[an:Fen]] |
[[an:Fen]] |
||
[[bg:Сено]] |
[[bg:Сено]] |
||
Ред 39: | Ред 39: | ||
[[no:Høy]] |
[[no:Høy]] |
||
[[nn:Høy]] |
[[nn:Høy]] |
||
[[pl:Siano |
[[pl:Siano]] |
||
[[pt:Feno]] |
[[pt:Feno]] |
||
[[ro:Fân]] |
[[ro:Fân]] |
Верзија на датум 1. новембар 2011. у 11:32
Сено је осушена трава и лишће осушена на сунцу и ваздуху која се користи као животињска храна. Количина влаге смањује се сушењем са приближно три четвртине у зеленој трави на приближно једну петину у осушеном сену. Сено се обично прави од попиног прасета, луцерке и детелине. Траве се секу обично на њиви или на ливади док су још зелене, а онда се суше. Сено се компресује у правоугаоне бале и везује се жицом или канапом, а често се складишти у облику стогова. Сено представља основну зимску храну за говеда и коње.
Најбољи услови за производњу сена су у довољно влажним долинама и пољима са умереном континенталном и атлантско-приморском климом, затим у планинским котлинама, шумским пропланцима...
Косидба се врши ручно уз помоћ косе или машинама (механичке косилице и самовезиваче).
Литература
- Мала Енциклопедија Просвета — Општа Енциклопедија (М—Ш). Издавачко предузеће „Просвета“, Београд 1959.