Етерично уље — разлика између измена
м Бот Додаје: el:Αιθέρια έλαια |
м r2.6.3) (Робот додаје: hr:Eterična ulja |
||
Ред 36: | Ред 36: | ||
[[he:שמן אתרי]] |
[[he:שמן אתרי]] |
||
[[hi:वाष्पशील तेल]] |
[[hi:वाष्पशील तेल]] |
||
[[hr:Eterična ulja]] |
|||
[[io:Esencala oleo]] |
[[io:Esencala oleo]] |
||
[[it:Olio essenziale]] |
[[it:Olio essenziale]] |
Верзија на датум 10. новембар 2011. у 12:13
Етерична (етарска) уља производи посебних биљних ћелија или се стварају у међућелијским просторима, веома јаког мириса и на папиру остављају мрље које брзо испаравају. Представљају смешу различитих једињења: алдехида, кетона, алкохола и различитих и многобројних масних киселина. Основна компонента су свакако терпеноиди и то њихове две класе: терпени (монотерпени) и сесквитерпени. У биљкама се најчешће налазе у слободном облику, али могу бити присутна и у форми гликозида.
Образују се у свим деловима биљке, али у њима нису распоређена равномерно већ су у највећој количини присутна у листу, корену, цвету и плоду. Заступњени су у јако малим количинама, свега око 1% од укупне тежине биљке па је тако за добијање нпр. 1 g етарског уља потребно утрошити око 4 kg круничних листића руже.
Примењују се у медицини, производњи финих сапуна, прехрамбеној индустрији, а користе се и у козметици, за добијање парфема и других козметичких препарата.
Литература
- Којић, М, Јањић Васкрсија: Отровне биљке, Научна књига, Београд, 1991.
- Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.