Сана — разлика између измена
м Враћене измене 94.250.62.196 (разговор) на последњу измену корисника Luckas-bot |
мНема описа измене |
||
Ред 25: | Ред 25: | ||
==Ток== |
==Ток== |
||
===Извор—Кључ=== |
|||
====Извор-Кључ==== |
|||
У доњем току, од извора па све до [[Кључ (град)|Кључ]]а, Сана је веома хладна и чиста ријека. Сана се у доњем дијелу тока може окарактерисати као крашка ријека, али не у толикој мјери колико остале крашке ријеке, као нпр. [[Уна]]. |
У доњем току, од извора па све до [[Кључ (град)|Кључ]]а, Сана је веома хладна и чиста ријека. Сана се у доњем дијелу тока може окарактерисати као крашка ријека, али не у толикој мјери колико остале крашке ријеке, као нпр. [[Уна]]. |
||
=== |
===Кључ—Сански Мост=== |
||
У овом дијелу тока Сана се може окарактерисати као прелазна ријека, јер током од [[Кључ (град)|Кључ]]а перма [[Сански Мост|Санском Мосту]] има све мање одлика крашке ријеке. У том дијелу тока, у мјесту [[Врхпоље]], Сана прима своју највећу притока, ријеку [[Саница (река)|Саницу]] која дотиче из правца [[Грмеч]]а. |
У овом дијелу тока Сана се може окарактерисати као прелазна ријека, јер током од [[Кључ (град)|Кључ]]а перма [[Сански Мост|Санском Мосту]] има све мање одлика крашке ријеке. У том дијелу тока, у мјесту [[Врхпоље]], Сана прима своју највећу притока, ријеку [[Саница (река)|Саницу]] која дотиче из правца [[Грмеч]]а. |
||
===Сански Мост—Приједор=== |
|||
[[Слика:Sana plavi.JPG|мини|десно|250п|Сана плави Приједор, 2004. године]] |
|||
Од извора, до [[Сански Мост|Санског Моста]] дужина тока износи 72 км, а разлика надморске висине је 262,52 м. Остатак пада, од [[Сански Мост|Санског Моста]], кроз [[Приједор]], до [[Нови Град|Новог Града]], износи 41,21 м. Од Санског Моста па даље, Сана губи све одлике крашке ријеке и поприма одлике нормалног ријечног тока. |
Од извора, до [[Сански Мост|Санског Моста]] дужина тока износи 72 км, а разлика надморске висине је 262,52 м. Остатак пада, од [[Сански Мост|Санског Моста]], кроз [[Приједор]], до [[Нови Град|Новог Града]], износи 41,21 м. Од Санског Моста па даље, Сана губи све одлике крашке ријеке и поприма одлике нормалног ријечног тока. |
||
=== |
===Приједор—Нови Град=== |
||
Све до [[Приједор]]а, ток ријеке Сане задржава правац од југа према сјеверу. У Приједору Сана прави угао од тачно 90 степени и отиче на запад према [[Нови Град|Новом Граду]]. 300 -{m}- прије него што промјени ток према западу, у Сану се улијева њена десна притока [[Гомјеница (река)|Гомјеница]]. |
Све до [[Приједор]]а, ток ријеке Сане задржава правац од југа према сјеверу. У Приједору Сана прави угао од тачно 90 степени и отиче на запад према [[Нови Град|Новом Граду]]. 300 -{m}- прије него што промјени ток према западу, у Сану се улијева њена десна притока [[Гомјеница (река)|Гомјеница]]. |
||
Ред 50: | Ред 44: | ||
==Притоке== |
==Притоке== |
||
{{Сана}} |
{{Сана}} |
||
Верзија на датум 16. новембар 2011. у 19:12
Сана | |
---|---|
Опште информације | |
Дужина | 146,2 km |
Слив | Црноморски |
Водоток | |
Извор | Доња Пецка |
Ушће | Уна |
Река на Викимедијиној остави |
Сана је ријека у Босанској Крајини, извире у општини Мркоњић Град, дуга је 146 км, са површином слива од 3370 км². Улијева се у ријеку Уну, код Новог Града. Легенда каже да су јој име дали још стари Латини због њеног љековитог дејства и чистоће (лат. sano, sanare = лијечити).
Сана настаје од три јака крашка врела, на висоравни код села Доња Пецка и Јасенови Потоци, и крака под именом Корана. Након отприлике 1,5 километар, испод Трбовог дола, три врела се спајају у један ток.[1]
Ток
Извор—Кључ
У доњем току, од извора па све до Кључа, Сана је веома хладна и чиста ријека. Сана се у доњем дијелу тока може окарактерисати као крашка ријека, али не у толикој мјери колико остале крашке ријеке, као нпр. Уна.
Кључ—Сански Мост
У овом дијелу тока Сана се може окарактерисати као прелазна ријека, јер током од Кључа перма Санском Мосту има све мање одлика крашке ријеке. У том дијелу тока, у мјесту Врхпоље, Сана прима своју највећу притока, ријеку Саницу која дотиче из правца Грмеча.
Сански Мост—Приједор
Од извора, до Санског Моста дужина тока износи 72 км, а разлика надморске висине је 262,52 м. Остатак пада, од Санског Моста, кроз Приједор, до Новог Града, износи 41,21 м. Од Санског Моста па даље, Сана губи све одлике крашке ријеке и поприма одлике нормалног ријечног тока.
Приједор—Нови Град
Све до Приједора, ток ријеке Сане задржава правац од југа према сјеверу. У Приједору Сана прави угао од тачно 90 степени и отиче на запад према Новом Граду. 300 m прије него што промјени ток према западу, у Сану се улијева њена десна притока Гомјеница.
До рата у БиХ, фабрика папира у Приједору, Целпак, испуштала је отпадне воде на изласку Сане из града, тако да се даљи ток ријеке, до Новог Града, сматрао загађеним. У рату и након рата, па све до данас, фабрика је угашена, а испуштање отпадних вода одвија се у много мањој мјери.
У другој половини тока између Приједора и Новог Града, Сана представља границу између два историјиска региона, Поткозарја и Подгрмеча.
На самом улазу у Нови Град налази се и ушће Сане у Уну.
Притоке
Извори
- ^ Пецка пуна успомена, приступ 9. октобар 2010.