Дагеротипија — разлика између измена
м r2.7.1) (Робот додаје: da:Daguerreotypi |
м r2.5.2) (Робот мења: no:Daguerreotypi |
||
Ред 53: | Ред 53: | ||
[[hu:Dagerrotípia]] |
[[hu:Dagerrotípia]] |
||
[[nl:Daguerreotypie]] |
[[nl:Daguerreotypie]] |
||
[[no: |
[[no:Daguerreotypi]] |
||
[[nn:Daguerreotypi]] |
[[nn:Daguerreotypi]] |
||
[[pl:Dagerotypia]] |
[[pl:Dagerotypia]] |
Верзија на датум 18. новембар 2011. у 11:49
Дагеротипија је једна од почетних врста слике у историји фотографије, коју је развио Луј Дагер, по коме и носи име.
Дагеротипија је развијена након првих слика Нисефора Нијепса. Тај тип слике био је у употреби од 1839. и следећих 20 година, до око 1860..
Техника дагеротипије
Код дагеротипије нема никаквих негатива, слика се прави директно. Слика настане кад се посребрена плоча (дагеротипија) изложи у мраку јодним парама. Тада на њеној површини настаје на светлост осетљиви сребров-јодид. Таква плоча се осветљује у камери звана опскура. Након осветљивања плоче на њој настане латентна слика, која још није видљива. Такву плочу се изложи у парама живог сребра и фиксира у растопини сумпоровог-диоксида ().
Таква слика је била врло осјетљива па су је превукли са златом и хлором ради бољих боја и заштите.
Због природе слике, репродукција није била могућа, па је свака дагеротипија оригинал.
Дагеротипија у Србији
Прву дагеротипију у Србији је направио пионир и први српски фотограф Димитрије Новаковић 1840. Технику је усвојио за време боравка у Паризу, 1839., од самог инвентора - Луја Дагера. Наводно је 1841. Анастас Јовановић сликао кнеза Михајла, али дагеротипија није успела. Убрзо су се у Србији појавили и страни дагеротиписти.