Сено — разлика између измена
м r2.7.1) (Робот додаје: vi:Rơm |
|||
Ред 49: | Ред 49: | ||
[[sv:Hö]] |
[[sv:Hö]] |
||
[[tl:Dayami]] |
[[tl:Dayami]] |
||
[[vi:Rơm]] |
|||
[[tr:Saman]] |
[[tr:Saman]] |
||
[[uk:Сіно]] |
[[uk:Сіно]] |
Верзија на датум 23. новембар 2011. у 11:52
Сено је осушена трава и лишће осушена на сунцу и ваздуху која се користи као животињска храна. Количина влаге смањује се сушењем са приближно три четвртине у зеленој трави на приближно једну петину у осушеном сену. Сено се обично прави од попиног прасета, луцерке и детелине. Траве се секу обично на њиви или на ливади док су још зелене, а онда се суше. Сено се компресује у правоугаоне бале и везује се жицом или канапом, а често се складишти у облику стогова. Сено представља основну зимску храну за говеда и коње.
Најбољи услови за производњу сена су у довољно влажним долинама и пољима са умереном континенталном и атлантско-приморском климом, затим у планинским котлинама, шумским пропланцима...
Косидба се врши ручно уз помоћ косе или машинама (механичке косилице и самовезиваче).
Литература
- Мала Енциклопедија Просвета — Општа Енциклопедија (М—Ш). Издавачко предузеће „Просвета“, Београд 1959.