6. новембар — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.6.4) (Робот мења: kk:6 қараша |
м commonscat |
||
Ред 2: | Ред 2: | ||
== Догађаји == |
== Догађаји == |
||
{{МесецНовембар |
{{МесецНовембар |
||
| commonscat = 6. новембар |
|||
}} |
|||
* [[355]]. |
* [[355]]. — [[Римско царство|Римски цар]] [[Констанције II]] је у [[Милано|Милану]] прогласио свог брата од стрица [[Јулијан Отпадник|Јулијана]] за свог савладара-[[цезар (титула)|цезара]]. |
||
* [[1632]]. |
* [[1632]]. — [[Шведски краљ]] [[Густав II Адолф]], велики војсковођа и војни реформатор, погинуо у [[Тридесетогодишњи рат|Тридесетогодишњем рату]], у [[битка код Лицена|бици код Лицена]], у којој је његова војска потукла снаге Противреформације под командом генерала [[Валенштајн]]а. |
||
* [[1860]]. |
* [[1860]]. — За председника [[Сједињене Америчке Државе|САД]] изабран [[Абрахам Линколн]]. У јануару 1863. прогласио ослобађање [[робови|робова]], током његовог мандата вођен [[Амерички грађански рат]], од 1861. до 1865, у ком је Унија северних држава победила робовласнички југ. Шест дана по завршетку рата убијен у позоришној ложи у атентату који је извршио глумац Ј. В. Бат. |
||
* [[1880]]. |
* [[1880]]. — Француски микробиолог [[Шарл Лаверан]], добитник [[Нобелова награда за медицину|Нобелове награде за медицину]] 1907, открио узрочника [[маларија|маларије]], али није могао да објасни како доспева у организам. Енглески лекар [[Роналд Рос]] 15 година касније утврдио да маларију преносе [[комарци]]. |
||
* [[1911]]. |
* [[1911]]. — [[Франсиско Мадеро]], вођа револуције против диктатора [[Порфирије Дијаз|Порфирија Дијаза]], постао председник [[Мексико|Мексика]]. |
||
* [[1917]]. |
* [[1917]]. — После пет месеци борби, у [[Први светски рат|Првом светском рату]], победом западних савезника над [[Немци]]ма, окончана трећа битка код белгијског града [[Ипер]]а. Линија фронта померена непуних 10 километара, погинуло 240.000 војника. |
||
* [[1931]]. |
* [[1931]]. — Одржан антирежимски протестни скуп на [[Београдски универзитет|Београдском универзитету]], студенти потом кренули у протестну шетњу [[Кнез Михаилова улица|Кнез-Михаиловом улицом]]. Полиција ухапсила 13, повређено шест студената. |
||
* [[1943]]. |
* [[1943]]. — [[Совјетска армија]] у Другом светском рату ослободила [[Кијев]], после двогодишње немачке окупације. |
||
* [[1950]]. |
* [[1950]]. — Основан [[Музеј примењене уметности]] у [[Београд]]у |
||
* [[1964]]. |
* [[1964]]. — У саобраћајној несрећи погинуо [[Слободан Пенезић Крцун]], председник Извршног већа [[СР Србије]] и функционер [[КПЈ]] и [[КП Србије]]. После Другог светског рата био начелник [[ОЗНА]] за Србију, потом министар унутрашњих послова Србије. |
||
* [[1975]]. |
* [[1975]]. — На иницијативу краља [[Хасан]]а, почео [[Зелени марш]]. 350.000 Мароканаца са заставицама и [[Куран]]ом у рукама прешло у [[Западна Сахара|Западну Сахару]], тражећи деколонизацију те области. Наредних дана у [[Мадрид]]у потписан споразум којим је Шпанија предала Западну Сахару Мароку и [[Мауританија|Мауританији]]. |
||
* [[1986]]. |
* [[1986]]. — Завршава се [[шаховски турнир у Тилбургу]], [[Холандија]], победом [[Александар Бељавски|Александра Бељавског]]. |
||
* [[1996]]. |
* [[1996]]. — Бивша република [[СФРЈ]] [[Хрватска]] постала 40. чланица [[Савет Европе|Савета Европе]]. |
||
* [[1999]]. |
* [[1999]]. — [[Аустралијанци]] на референдуму с 55 одсто гласова одбацили предлог да британски монарх као шеф државе буде замењен републиканским устројством државе. |
||
* [[2001]]. |
* [[2001]]. — Медијски магнат, републиканац [[Мајкл Блумберг]], изабран за градоначелника [[Њујорк]]а. Наследио [[Рудолф Ђулијани|Рудолфа Ђулијанија]]. |
||
* [[2005]]. |
* [[2005]]. — [[Монсињор Киро Стојанов]] у [[Скопље|Скопљу]], у катедрали Пресветог срца Исусовог, постављен за скопског бискупа и апостолског егзарха у [[Република Македонија|Македонији]]. Први Македонац после 104. године на руководећем положају у католичкој цркви у тој земљи. |
||
== Рођења == |
== Рођења == |
||
* [[1494]]. |
* [[1494]]. — [[Сулејман I Величанствени]], турски султан. (†[[1566]]). |
||
* [[1771]]. |
* [[1771]]. — [[Алојз Зенефелдер]], проналазач литографије. (†[[1834]]). |
||
* [[1787]]. |
* [[1787]]. — [[Вук Стефановић Караџић]], српски филолог и реформатор српског језика. (†[[1864]]). |
||
* [[1923]]. |
* [[1923]]. — [[Татјана Лукјанова]], српска глумица. (†[[2003]]). |
||
* [[1923]]. |
* [[1923]]. — [[Антоније Исаковић]], српски књижевник. (+[[2002]]). |
||
* [[1977]]. |
* [[1977]]. — [[Душан Кецман]], српски кошаркаш. |
||
* [[1987]]. |
* [[1987]]. — [[Ана Ивановић]], српска тенисерка. |
||
== Смрти == |
== Смрти == |
||
* [[1632]]. |
* [[1632]]. — [[Густав II Адолф]], [[Шведска|шведски]] краљ војсковођа, војни и државни реформатор. (* [[1594]].) |
||
* [[1893]]. |
* [[1893]]. — [[Петар Иљич Чајковски]], [[Русија|руски]] руски композитор позног роматизма. |
||
== Празници и дани сећања == |
== Празници и дани сећања == |
Верзија на датум 2. децембар 2011. у 09:44
6. новембар (6.11.) је 310. дан године по грегоријанском календару (311. у преступној години). До краја године има још 55 дана.
Догађаји
новембар | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | 2 | 3 | ||||
4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
- 355. — Римски цар Констанције II је у Милану прогласио свог брата од стрица Јулијана за свог савладара-цезара.
- 1632. — Шведски краљ Густав II Адолф, велики војсковођа и војни реформатор, погинуо у Тридесетогодишњем рату, у бици код Лицена, у којој је његова војска потукла снаге Противреформације под командом генерала Валенштајна.
- 1860. — За председника САД изабран Абрахам Линколн. У јануару 1863. прогласио ослобађање робова, током његовог мандата вођен Амерички грађански рат, од 1861. до 1865, у ком је Унија северних држава победила робовласнички југ. Шест дана по завршетку рата убијен у позоришној ложи у атентату који је извршио глумац Ј. В. Бат.
- 1880. — Француски микробиолог Шарл Лаверан, добитник Нобелове награде за медицину 1907, открио узрочника маларије, али није могао да објасни како доспева у организам. Енглески лекар Роналд Рос 15 година касније утврдио да маларију преносе комарци.
- 1911. — Франсиско Мадеро, вођа револуције против диктатора Порфирија Дијаза, постао председник Мексика.
- 1917. — После пет месеци борби, у Првом светском рату, победом западних савезника над Немцима, окончана трећа битка код белгијског града Ипера. Линија фронта померена непуних 10 километара, погинуло 240.000 војника.
- 1931. — Одржан антирежимски протестни скуп на Београдском универзитету, студенти потом кренули у протестну шетњу Кнез-Михаиловом улицом. Полиција ухапсила 13, повређено шест студената.
- 1943. — Совјетска армија у Другом светском рату ослободила Кијев, после двогодишње немачке окупације.
- 1950. — Основан Музеј примењене уметности у Београду
- 1964. — У саобраћајној несрећи погинуо Слободан Пенезић Крцун, председник Извршног већа СР Србије и функционер КПЈ и КП Србије. После Другог светског рата био начелник ОЗНА за Србију, потом министар унутрашњих послова Србије.
- 1975. — На иницијативу краља Хасана, почео Зелени марш. 350.000 Мароканаца са заставицама и Кураном у рукама прешло у Западну Сахару, тражећи деколонизацију те области. Наредних дана у Мадриду потписан споразум којим је Шпанија предала Западну Сахару Мароку и Мауританији.
- 1986. — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија, победом Александра Бељавског.
- 1996. — Бивша република СФРЈ Хрватска постала 40. чланица Савета Европе.
- 1999. — Аустралијанци на референдуму с 55 одсто гласова одбацили предлог да британски монарх као шеф државе буде замењен републиканским устројством државе.
- 2001. — Медијски магнат, републиканац Мајкл Блумберг, изабран за градоначелника Њујорка. Наследио Рудолфа Ђулијанија.
- 2005. — Монсињор Киро Стојанов у Скопљу, у катедрали Пресветог срца Исусовог, постављен за скопског бискупа и апостолског егзарха у Македонији. Први Македонац после 104. године на руководећем положају у католичкој цркви у тој земљи.
Рођења
- 1494. — Сулејман I Величанствени, турски султан. (†1566).
- 1771. — Алојз Зенефелдер, проналазач литографије. (†1834).
- 1787. — Вук Стефановић Караџић, српски филолог и реформатор српског језика. (†1864).
- 1923. — Татјана Лукјанова, српска глумица. (†2003).
- 1923. — Антоније Исаковић, српски књижевник. (+2002).
- 1977. — Душан Кецман, српски кошаркаш.
- 1987. — Ана Ивановић, српска тенисерка.
Смрти
- 1632. — Густав II Адолф, шведски краљ војсковођа, војни и државни реформатор. (* 1594.)
- 1893. — Петар Иљич Чајковски, руски руски композитор позног роматизма.