Холмијум — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.6.5) (Робот додаје: my:ဟိုမီယမ် |
м r2.7.1) (Робот додаје: ia:Holmium |
||
Ред 128: | Ред 128: | ||
[[hy:Հոլմիում]] |
[[hy:Հոլմիում]] |
||
[[io:Holmio]] |
[[io:Holmio]] |
||
[[ia:Holmium]] |
|||
[[it:Olmio]] |
[[it:Olmio]] |
||
[[ja:ホルミウム]] |
[[ja:ホルミウム]] |
Верзија на датум 4. децембар 2011. у 04:05
Општа својства | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Име, симбол | холмијум, Ho | ||||||
У периодном систему | |||||||
| |||||||
Атомски број (Z) | 67 | ||||||
Група, периода | група Н/Д, периода 6 | ||||||
Блок | f-блок | ||||||
Категорија | лантаноид | ||||||
Рел. ат. маса (Ar) | 164,93033(2)[1] | ||||||
Ел. конфигурација | [Xe]4f116s2 | ||||||
по љускама | 2, 8, 18, 29, 8, 2 | ||||||
Физичка својства | |||||||
Боја | сребрнаста | ||||||
Агрегатно стање | чврсто | ||||||
Тачка топљења | 1743 K (1470 °C) | ||||||
Тачка кључања | 2.968 K (2695 °C) | ||||||
Густина | 8795 kg/m3 | ||||||
Моларна запремина | 18,74×10−3 m3/mol | ||||||
Топлота фузије | 17,2 kJ/mol | ||||||
Топлота испаравања | 251 kJ/mol | ||||||
Сп. топл. капацитет | 160 J/(kg·K) | ||||||
Атомска својства | |||||||
Оксидациона стања | 3 | ||||||
Особине оксида | слабо базни | ||||||
Електронегативност | 1,23 (Полинг) 1,10 (Олред) | ||||||
Енергије јонизације | 1: 580,7 kJ/mol 2: 11.139 kJ/mol 3: 2.204 kJ/mol (остале) | ||||||
Атомски радијус | 177 (bd) pm | ||||||
Ковалентни радијус | 158 pm | ||||||
Спектралне линије | |||||||
Остало | |||||||
Кристална структура | хексагонална | ||||||
Топл. водљивост | 16,2 W/(m·K) | ||||||
Сп. ел. водљивост | 1,15×106 S/m | ||||||
Мосова тврдоћа | 2,5 | ||||||
CAS број | 7440-60-0 | ||||||
Холмијум (Ho, латински holmium) - је лантаноид.[2][3] Име је добио по главном граду Шведске - Стокхолму (Holmia). Име је дао швеђанин P. T. Cleve када је открио холмијум.
Заступљеност: холмијум је заступљен у земљиној кори у количини од 1,4 ppm.
Најважнији минерали су му:
- монацит (Ce,La,Th,Nd,Y,Pr,Ho)PO4 и
- (Ce,La,Nd,Y,Pr,Ho)CO3F
Литература
- ^ Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305.
- ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
- ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.