Атмосфера — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
{{Друго значење3|Атмосфера}}
{{Друго значење3|Атмосфера}}
[[Datoteka:Top of Atmosphere.jpg|desno|mini|300px|Горњи слој Земљине атмосфере]]
[[Слика:Top of Atmosphere.jpg|мини|300px|Горњи слој Земљине атмосфере]]
'''Атмосфера''' је гасни омотач око небеских тела. Нека небеска тела немају атмосферу. Већина планета има неки облик атмосфере, а ређе плиновити омотач могу имати и неки месеци попут [[Титан (месец)|Титана]] који кружи око [[Сатурн (планета)|Сатурна]]. Атмосфера није статички систем око небеских тела, већ се мења у времену (проматрано на скали геолошких раздобља попут еона и ера). На пример, [[Земљина атмосфера|атмосфера Земље]] у њених првих 500 милиона година значајно се разликовала од данашње, с доминацијом отровних сумпорних и азотових спојева. Такође, сматра се да је [[Марс (planet)|Марс]] у првих неколико стотина милиона година своје геолошке историје имао знатно гушћу атмосферу него ли је то данас случај, но због мале масе планета, деловања Сунчева ветра и хладноће већи део је однешен у међупланетарни простор или је замрзнут.
'''Атмосфера''' је гасни омотач око небеских тела. Нека небеска тела немају атмосферу. Већина планета има неки облик атмосфере, а ређе плиновити омотач могу имати и неки месеци попут [[Титан (месец)|Титана]] који кружи око [[Сатурн (планета)|Сатурна]]. Атмосфера није статички систем око небеских тела, већ се мења у времену (проматрано на скали геолошких раздобља попут еона и ера). На пример, [[Земљина атмосфера|атмосфера Земље]] у њених првих 500 милиона година значајно се разликовала од данашње, с доминацијом отровних сумпорних и азотових спојева. Такође, сматра се да је [[Марс (планета)|Марс]] у првих неколико стотина милиона година своје геолошке историје имао знатно гушћу атмосферу него ли је то данас случај, но због мале масе планета, деловања Сунчева ветра и хладноће већи део је однешен у међупланетарни простор или је замрзнут.


Земаљска атмосфера се састоји од пет слојева: [[тропосфера]], [[стратосфера]], [[мезосфера]], [[термосфера]] и [[егзосфера]].
Земаљска атмосфера се састоји од пет слојева: [[тропосфера]], [[стратосфера]], [[мезосфера]], [[термосфера]] и [[егзосфера]].

Верзија на датум 14. децембар 2011. у 07:56

Горњи слој Земљине атмосфере

Атмосфера је гасни омотач око небеских тела. Нека небеска тела немају атмосферу. Већина планета има неки облик атмосфере, а ређе плиновити омотач могу имати и неки месеци попут Титана који кружи око Сатурна. Атмосфера није статички систем око небеских тела, већ се мења у времену (проматрано на скали геолошких раздобља попут еона и ера). На пример, атмосфера Земље у њених првих 500 милиона година значајно се разликовала од данашње, с доминацијом отровних сумпорних и азотових спојева. Такође, сматра се да је Марс у првих неколико стотина милиона година своје геолошке историје имао знатно гушћу атмосферу него ли је то данас случај, но због мале масе планета, деловања Сунчева ветра и хладноће већи део је однешен у међупланетарни простор или је замрзнут.

Земаљска атмосфера се састоји од пет слојева: тропосфера, стратосфера, мезосфера, термосфера и егзосфера.