Aleksandrina Cermanović Kuzmanović — разлика између измена
м kutijica biografija |
|||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Биографија |
|||
| име = Aleksandrina |
|||
| презиме = Cermanović-Kuzmanović |
|||
| слика = |
|||
| ширина_слике = 250п |
|||
| опис_слике = |
|||
| пуно_име = |
|||
| дан_рођења = |
|||
| месец_рођења = |
|||
| година_рођења = |
|||
| место_рођења = |
|||
| држава_рођења = |
|||
| дан_смрти = |
|||
| месец_смрти = |
|||
| година_смрти = |
|||
| место_смрти = |
|||
| држава_смрти = |
|||
}} |
|||
'''Aleksandrina Cermanović-Kuzmanović''' ([[1928]] – [[2001]]) bila je profesor [[arheologija|arheologije]] na [[Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu|Filozofskom fakultetu u Beogradu]], šef katedre za Klasičnu arheologiju. |
'''Aleksandrina Cermanović-Kuzmanović''' ([[1928]] – [[2001]]) bila je profesor [[arheologija|arheologije]] na [[Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu|Filozofskom fakultetu u Beogradu]], šef katedre za Klasičnu arheologiju. |
||
Верзија на датум 16. децембар 2011. у 04:12
Aleksandrina Cermanović-Kuzmanović |
|---|
Aleksandrina Cermanović-Kuzmanović (1928 – 2001) bila je profesor arheologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, šef katedre za Klasičnu arheologiju.
Rođena je u Beogradu, gde se i školovala. Na Filozofskom fakultetu je diplomirala 1951, a doktorirala 1961. godine sa tezom „Trački konjanik u kulturi balkanskih naroda“. Bila je redovni profesor od 1978. i upravnik Centra za arheološka istraživanja Filozofskog Fakulteta u periodu od 1984. do 1987. godine.
Autor je mnogih knjiga i naučnih radova od kojih su najpoznatiji: „Grčke slikane vaze“, „Rimsko staklo“, sigurno je jedno od njenih najpopolarnijih dela, napisano u saradnji sa profesorom Dragoslavom Srejovićem, „Rečnik grčke i rimske mitologije“, kao i „Rečnik mitova drevne Evrope“.
Plod njenog rada na klasičnoj arheologiji Jugoslavije je niz značajnih arheoloških lokaliteta kao što su: antička Duklja, Komini, Kolovrat... Istraživala je rimska utvrđenja u Tekiji i Mihajlovacu u Đerdapu u periodu od 1969. do 1981. godine.
Izvori
- „Ko je ko u Srbiji“, Bibliofon - Who is Who, Beograd 1995.