Естуар — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.6.4) (Робот додаје: be:Эстуарый, частка ракі
Autobot (разговор | доприноси)
м Bot: Adding {{Commonscat|Estuaries}}
Ред 16: Ред 16:
{{клица-геологија}}
{{клица-геологија}}
{{Типови залива}}
{{Типови залива}}
{{Commonscat|Estuaries}}

[[Категорија:Ерозиони облици флувијалног процеса]]
[[Категорија:Ерозиони облици флувијалног процеса]]



Верзија на датум 23. децембар 2011. у 09:09

Естуар
Естуар Жиронде на југу Француске

Естуар (лат. aestuarium: залив, ниска обала, aestus: плима, струја) је левкасти залив на ушћу реке широко отворен према мору. Карактеристичан је за ниске обале на којим је колебање плиме врло велико (од 10 до 20 m).

Плимни вал продире ушћем дубоко у реку (на Темзи је око 113 km) и при повлачењу, за време осеке, носи са собом велику количину трошног материјала. На тај начин се речно корито продубљује и чисти од наноса, а бродовима се отвара пут дубоко у копно.

Ако река наталожи на ушћу велику количину седимената (као нрп. Жиронда у Француској), пред естуаром се стварају пешчани спрудови кроз које се при сваком новом наступу плиме отварају пролази. Улаз у такав естуар отежан је због сталне промене положаја пролаза, па је потребна пилотажа.

На обалама и на унутрашњем крају естуарског ушћа развили су се велики лучки центри: Лондон (Темза), Хамбург (Лаба), Бордо (Жиронда), Лисабон (Тежо), Буенос Ајрес и Монтевидео (Ла Плата).

Литература

  1. Анђелић М. 1990. Геоморфологија. Београд: Војногеографски институт
  2. Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. 2003. Геоморфологија. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства
  3. Пешић Л. 2001. Општа геологија - Егзодинамика. Београд: Рударско-геолошки факултет