Фрушкогорски манастири — разлика између измена
Нема описа измене |
м portal srbija |
||
Ред 31: | Ред 31: | ||
Истраживачи српске нововековне [[уметност]]и у [[Подунавље|Подунављу]] утврдили су извесну правилност у просторном склопу [[манастир]]ских [[храм]]ова, те су оне саграђене у [[16. век]]у повезали са [[Моравски стил|моравском архитектуром]] средњовековне Србије. |
Истраживачи српске нововековне [[уметност]]и у [[Подунавље|Подунављу]] утврдили су извесну правилност у просторном склопу [[манастир]]ских [[храм]]ова, те су оне саграђене у [[16. век]]у повезали са [[Моравски стил|моравском архитектуром]] средњовековне Србије. |
||
Манастирски храмови саграђени током [[18. век|18. век]]а представљју занимљиву комбинацију традиционалне [[архитектура|архитектуре]], по угледу на [[Манастир Ново Хопово| Ново Хопово]], и [[барок]]ног модела преузетог из репертоара западноевропске [[архитектура|архитектуре]]. |
Манастирски храмови саграђени током [[18. век|18. век]]а представљју занимљиву комбинацију традиционалне [[архитектура|архитектуре]], по угледу на [[Манастир Ново Хопово| Ново Хопово]], и [[барок]]ног модела преузетог из репертоара западноевропске [[архитектура|архитектуре]]. |
||
==Зилотски манастир== |
==Зилотски манастир== |
||
Ред 41: | Ред 41: | ||
*[[Бојана Ибрајтер]], историчар уметности ([[НИН]], 29.9.2005) |
*[[Бојана Ибрајтер]], историчар уметности ([[НИН]], 29.9.2005) |
||
==Спољашње везе== |
== Спољашње везе == |
||
{{портал|Србија}} |
|||
*[http://www.discoverserbia.org/sr/srem/fruskogorski-manastiri Фрушкогорски манастири] Комплетан водич кроз Србију |
* [http://www.discoverserbia.org/sr/srem/fruskogorski-manastiri Фрушкогорски манастири] Комплетан водич кроз Србију |
||
{{Шаблон:Фрушкогорски манастири}} |
{{Шаблон:Фрушкогорски манастири}} |
Верзија на датум 30. децембар 2011. у 04:59
На простору 50 километара дужине и 10 километара ширине на сремској планини Фрушка гора, смештено је шеснаест српских православних манастира, од којих је већина васпостављена као живећа. Ова јединствена културно-историјска целина утврђена је за културно добро од изузетног значаја за Републику Србију 1990. године, а предложена је и за упис на листу светске баштине УНЕСКО-а.
Шире подручје Фрушке горе од давнина је било богато светилиштима, а током 16. и 17. века на овом простору је забележено 35 манастира. Од времена настанка ови манастири небројено пута су пљачкани, рушени и напуштани, а најозбиљније су страдали током Другог светског рата. Неколико манастира је тешко оштећено и током НАТО бомбардовања 1999.
Манастири Српске православне цркве
Од запада ка истоку налазе се манастири:
- Привина Глава
- Дивша
- Кувеждин
- Петковица
- Шишатовац
- Бешеново
- Мала Ремета
- Беочин
- Раковац
- Јазак
- Врдник
- Старо Хопово
- Ново Хопово
- Гргетег
- Велика Ремета
- Манастир Крушедол.
Истраживачи српске нововековне уметности у Подунављу утврдили су извесну правилност у просторном склопу манастирских храмова, те су оне саграђене у 16. веку повезали са моравском архитектуром средњовековне Србије.
Манастирски храмови саграђени током 18. века представљју занимљиву комбинацију традиционалне архитектуре, по угледу на Ново Хопово, и барокног модела преузетог из репертоара западноевропске архитектуре.
Зилотски манастир
Поред манастира Српске православне цркве, на Фрушкој Гори се налази и православни зилотски манастир на Угару. [1]
Литература
- Бранка Кулић, Недељка Срећков, "Манастири Фрушке Горе", Нови Сад 1994.
- Мирослав Тимотијевић, "Манастир Крушедол", I-II, Београд 2008.
- Бојана Ибрајтер, историчар уметности (НИН, 29.9.2005)
Спољашње везе
- Фрушкогорски манастири Комплетан водич кроз Србију