Фрушкогорски манастири — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м portal srbija
Ред 31: Ред 31:
Истраживачи српске нововековне [[уметност]]и у [[Подунавље|Подунављу]] утврдили су извесну правилност у просторном склопу [[манастир]]ских [[храм]]ова, те су оне саграђене у [[16. век]]у повезали са [[Моравски стил|моравском архитектуром]] средњовековне Србије.
Истраживачи српске нововековне [[уметност]]и у [[Подунавље|Подунављу]] утврдили су извесну правилност у просторном склопу [[манастир]]ских [[храм]]ова, те су оне саграђене у [[16. век]]у повезали са [[Моравски стил|моравском архитектуром]] средњовековне Србије.


Манастирски храмови саграђени током [[18. век|18. век]]а представљју занимљиву комбинацију традиционалне [[архитектура|архитектуре]], по угледу на [[Манастир Ново Хопово| Ново Хопово]], и [[барок]]ног модела преузетог из репертоара западноевропске [[архитектура|архитектуре]].
Манастирски храмови саграђени током [[18. век|18. век]]а представљју занимљиву комбинацију традиционалне [[архитектура|архитектуре]], по угледу на [[Манастир Ново Хопово| Ново Хопово]], и [[барок]]ног модела преузетог из репертоара западноевропске [[архитектура|архитектуре]].


==Зилотски манастир==
==Зилотски манастир==
Ред 41: Ред 41:
*[[Бојана Ибрајтер]], историчар уметности ([[НИН]], 29.9.2005)
*[[Бојана Ибрајтер]], историчар уметности ([[НИН]], 29.9.2005)


==Спољашње везе==
== Спољашње везе ==
{{портал|Србија}}
*[http://www.discoverserbia.org/sr/srem/fruskogorski-manastiri Фрушкогорски манастири] Комплетан водич кроз Србију
* [http://www.discoverserbia.org/sr/srem/fruskogorski-manastiri Фрушкогорски манастири] Комплетан водич кроз Србију


{{Шаблон:Фрушкогорски манастири}}
{{Шаблон:Фрушкогорски манастири}}

Верзија на датум 30. децембар 2011. у 04:59

Мапа манастира Српске православне цркве на Фрушкој гори
Манастир Раваница у Врднику
Улазне вратнице у манастир Гргетег
Унутрашњост манастира Крушедол
Манастир Кувеждин са околином
Шишатовац, главни прилаз манастирској цркви

На простору 50 километара дужине и 10 километара ширине на сремској планини Фрушка гора, смештено је шеснаест српских православних манастира, од којих је већина васпостављена као живећа. Ова јединствена културно-историјска целина утврђена је за културно добро од изузетног значаја за Републику Србију 1990. године, а предложена је и за упис на листу светске баштине УНЕСКО-а.

Шире подручје Фрушке горе од давнина је било богато светилиштима, а током 16. и 17. века на овом простору је забележено 35 манастира. Од времена настанка ови манастири небројено пута су пљачкани, рушени и напуштани, а најозбиљније су страдали током Другог светског рата. Неколико манастира је тешко оштећено и током НАТО бомбардовања 1999.

Манастири Српске православне цркве

Од запада ка истоку налазе се манастири:

Истраживачи српске нововековне уметности у Подунављу утврдили су извесну правилност у просторном склопу манастирских храмова, те су оне саграђене у 16. веку повезали са моравском архитектуром средњовековне Србије.

Манастирски храмови саграђени током 18. века представљју занимљиву комбинацију традиционалне архитектуре, по угледу на Ново Хопово, и барокног модела преузетог из репертоара западноевропске архитектуре.

Зилотски манастир

Поред манастира Српске православне цркве, на Фрушкој Гори се налази и православни зилотски манастир на Угару. [1]

Литература

Спољашње везе