Црногорска академија наука и умјетности — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Враћене измене 212.62.60.53 (разговор) на последњу измену корисника Djordjes
Ред 28: Ред 28:


Црногорска академија наука и умјетности је редовни члан [[Одбор за стандардизацију српског језика|Одбора за стандардизацију српског језика]].
Црногорска академија наука и умјетности је редовни члан [[Одбор за стандардизацију српског језика|Одбора за стандардизацију српског језика]].

== Покушаји спајања ДАНУ а ЦАНУ ==
Упркос строгим критикам а од ЦАНУ, црногорске власти нису послале ''Предлог за измјене и допуне Закона о Црногорској академији наука и умјетности'' назад на ревизију; нови закон у 2012. години предвиђа примање свих чланова ДАНУ у ЦАНУ, након чега би се створили услови за обуставу ДАНУ.

ЦАНУ је добила подршку од САНУ и 100 других академија свијета, које су осудиле јачајући ревизионизма и непоштовање научних институција у Црној Гори.


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==

Верзија на датум 12. јануар 2012. у 23:04

Црногорска академија наука и умјетности (ЦАНУ) је највиша научна институција Црне Горе, основана 1976. године.

Пре тога је од 1973. године постојало Друштво за науку у умјетност Црне Горе.

Највиши орган управљања је Скупштина, у коју улазе сви редовни и дописни чланови.

Извршни орган је Председништво на челу са председником и његовим секретаром, затим два потпредседника, секретари одељења и два члана из састава редовних чланова.

У академији делују:

  • Одељење друштвених наука
  • Одељење природних наука
  • Одељење уметности

У саставу библиотеке делују Одсек за документацију и архив.

Академија тренутно има 41 члана у радном саставу (28 редовна и 13 ванредних) и 17 дописних чланова.

Председници Друштва, односно ЦАНУ, били су:

ЦАНУ се у Црној Гори и шире увелико сматра про-српском институцијом, због историјске школе која одступа од тзв. дукљано-монтенегринске дисциплине и која сматра Црногорце нацијом српског етничког поријекла и најближе Србима. Претходни предсједник ЦАНУ др Драгутин Вукотић је Србин, а ЦАНУ је показивала велике отпоре стандардизацији црногорског језика, остајући при ставу да је матерњи језик Црногораца српски језик[1]. Због про-српске позиције долази до подвојености научне заједнице и оснивања Дукљанске академије наука и умјетности како би била антитеза про-српској званичној црногорској академији. ЦАНУ је често на удару црногорских националиста због незаинтересованости за активније учешће у борби за национално признање Црногораца и црногорске суверености, која је задобијеа на референдуму 2006. године. У току преговора око доношења новог Устава Црне Горе, који је умјесто српског прогласио црногорски за званични језик Црне Горе, предсједник ЦАНУ др Момир Ђуровић је преговарао са српском опозицијом током 2007. године и сријетао се са Андријом Мандићем. Црногорски историчар Живко Андријашевић га је због таквог чина назвао мизеријом, за шта га је Ђуровић тужио суду за клевету, тражећи одштету у износу од 10.000 евра. Добио је судски процес, а Андријашевић је морао да плати 1.000 евра[2].

ЦАНУ је 2008. године у вријеме црногорске одлуке о признању једностране проглашене независности Косова од Србије оштро осудила црногорске власти. Почетком 2011. године, црногорске власти су предложиле спајање ЦАНУ са ДАНУ у јединствену националну академију. Након сусрета са министром науке Сањом Влаховић, предсједник ЦАНУ др Момир Ђуровић је одбио сваку могућност таквог предлога, наводећи да се нигдје у свијету национална академија не удружује са једном НВО. Овај предлог је неформално био изношен и раније[3]. У 2011. години, и дан-данас, ДАНУ захтијева активирање државе и доношења закона за легализацију свог деловања или уједињења са ЦАНУ, док ЦАНУ, сматрајући сарадњу са невладином организацијом немогућом, то категорички одбија[4].

Црногорска академија наука и умјетности је редовни члан Одбора за стандардизацију српског језика.

Спољашње везе

Референце