Јакша Петрић — разлика између измена
мНема описа измене |
|||
Ред 9: | Ред 9: | ||
| месец_рођења = јул |
| месец_рођења = јул |
||
| година_рођења = 1922. |
| година_рођења = 1922. |
||
| место_рођења = [[ |
| место_рођења = [[Постирe]], [[Брач]] |
||
| држава_рођења = [[Краљевина Југославија]] |
| држава_рођења = [[Краљевина Југославија]] |
||
| дан_смрти = |
| дан_смрти = |
Верзија на датум 15. јануар 2012. у 16:03
Јакша Петрић | |
---|---|
Датум рођења | 1. јул 1922. |
Место рођења | Постирe, Брач, Краљевина Југославија |
Датум смрти | 1993. |
Место смрти | Zagreb, СФРЈ |
Јакша Петрић (1922 — 1993), дипломата, учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Хрватске. Од 10. маја 1984. до 10. маја 1985. године обављао је функцију председника Председништва СР Хрватске.
Биографија
Јакша Петрић рођен је 11. јула 1922. године у Постири на острву Брач. Године 1940. завршио је Трговачку академију у Сплиту. У Народноослободилачку борбу ступио је 1941. године. Од 1942. године је члан Комунистичке партије Југославије.
После ослобођења био је секретар Среског комитета Комунистичке партије Хрватске у Сплиту и секретар Комитета за кинематографију владе ФНР Југославије. Радио је и у министарству, односно Државном секретаријату за иностране послове.
Од 1949. до 1964. године био је на разним дужностима:
- посланик ФНР Југославије у НР Албанији
- заменик сталног представника ФНР Југославије у Савезу безбедности
- начелник одељења ДИСП
- министар-саветник Амбасаде ФНР Југославије у Лондону
- начелник одељења у ДИСП
- амбасадор ФНР Југославије у Прагу и Букурешту
- министар иностраних послова СФР Југославије од 1. новембра 1972. до 15. децембра 1972. године
Био је секретар комисије за међународну сарадњу и везе Савезног одбора Социјалистичког савеза радног народа Југославије од 1964. до 1965. године. Председник Председништва СР Хрватске био је од 10. маја 1984. до 10. маја 1985. године.
Умро је 1993. године у Загребу.
Носилац је бројних југословенских и страних високих одликовања.
Литература
- Југословенски савременци: Ко је ко у Југославији. „Хронометар“, Београд 1970. година.