Никола Коперник — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.2+) (Робот додаје: vep:Nikolai Kopernik
м r2.6.5) (Робот мења: jbo:.nikolaus.kopernikus
Ред 58: Ред 58:


{{Link FA|sl}}
{{Link FA|sl}}

[[vep:Nikolai Kopernik]]


[[af:Nicolaas Copernicus]]
[[af:Nicolaas Copernicus]]
Ред 119: Ред 121:
[[lt:Mikalojus Kopernikas]]
[[lt:Mikalojus Kopernikas]]
[[lij:Niccolò Copernico]]
[[lij:Niccolò Copernico]]
[[jbo:nikolaus.kopernikus]]
[[jbo:.nikolaus.kopernikus]]
[[lmo:Nicolàus Copèrnich]]
[[lmo:Nicolàus Copèrnich]]
[[hu:Nikolausz Kopernikusz]]
[[hu:Nikolausz Kopernikusz]]
Ред 167: Ред 169:
[[uk:Миколай Коперник]]
[[uk:Миколай Коперник]]
[[ur:نکولس کوپرنیکس]]
[[ur:نکولس کوپرنیکس]]
[[vep:Nikolai Kopernik]]
[[vo:Nicolaus Copernicus]]
[[vo:Nicolaus Copernicus]]
[[fiu-vro:Kopernigu Mikołaj]]
[[fiu-vro:Kopernigu Mikołaj]]

Верзија на датум 5. фебруар 2012. у 10:41

Никола Коперник
Никола Коперник, пољско-немачки астроном
Лични подаци
Датум рођења19. фебруар 1473.
Место рођења Торуњ, Јагелонска Пољска,
Датум смрти24. мај 1543.
Место смрти Фромборк, Јагелонска Пољска,
ОбразовањеЈагелонски универзитет, универзитет у Болоњи, универзитет у Падови
Научни рад
Пољетеологија, математика, медицина и астрономија
Познат похелиоцентризму

Никола Коперник (лат. Nicolaus Copernicus, пољ. Mikołaj Kopernik, нем. Nikolaus Kopernikus, у младости нем. Niklas Koppernigk; 19. фебруар 1473. Торуњ24. мај 1543. Фромборк/Фрауенбург), пољско-немачки астроном, први научник који је формулисао хелиоцентричну теорију свемирских тела.

Од 1491. до 1494. године студирао је теологију, математику, медицину и астрономију у Кракову.

Од 1496. до 1504. године студирао је црквено право, астрономију и медицину у Италији. После је био до 1512. године лекар и повереник свом ујаку, вармијском бискупу (Warmia, црквена кнежевина на ушћу Висле), онда до краја свог живота је био свештеник у Фрауенбургу, данашњи Фромборк, где је на једној кули тврђаве, која је окруживала цркву, уредио опсерваторију (Коперников торањ) са које је посматрао кретања небеских тела. На темељу тих посматрања и резултата до којих је дошао, написао је дело „О кружењу небеских тела“ (De revolutionibus orbium coelestium) у 6 књига, објављено у Нирнбергу 1543. године, непосредно пред смрт. Ово дело је представљало прекретницу у астрономији, и подстакло је капитална открића Кеплера и Њутна.

Коперников или хелиоцентрични систем заснива се на тврдњама да се Земља окреће око своје осе и да кружи око Сунца. Ове тврдње су ускоро биле прихваћене у научним круговима, али су уједно узроковале узбуну у круговима римокатоличке цркве, па је папа 1616. ово Коперниково дело забранио, тј. ставио на индекс, све до 1822. године. Ваља рећи и да су и протестантске цркве (нпр. калвинизам) биле против хелиоцентричнога система, а да га је и одбацивао немали део научника онога доба (нпр. Френсис Бекон) због корелације с мерењима која није, у то доба, била боља од геоцентричног или Птолемејевог система.

Спољашње везе

Шаблон:Link FA