Линеарно пресликавање — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.6.1) (Робот додаје: ar:تحويل خطي
м r2.7.1) (Робот: додато fa:نقشه ی طولی
Ред 51: Ред 51:
[[es:Aplicación lineal]]
[[es:Aplicación lineal]]
[[eo:Lineara bildigo]]
[[eo:Lineara bildigo]]
[[fa:نقشه ی طولی]]
[[fr:Application linéaire]]
[[fr:Application linéaire]]
[[he:העתקה לינארית]]
[[he:העתקה לינארית]]

Верзија на датум 27. фебруар 2012. у 23:27

У математици, линеарно пресликавање (такође линеарна трансформација или линеарни оператор) је функција између два векторска простора, која очувава операције сабирања вектора и скаларног множења. Израз линеарна трансформација се често користи, посебно за линеарна пресликавање из неког векторског простора у самог себе (ендоморфизми).

У језику апстрактне алгебре, линеарно пресликавање је хомоморфизам векторских простора, или морфизам у категорији векторских простора над датим пољем.

Дефиниција и директне последице

Нека су V и W векторски простори над истим пољем K. Функција f : VW је линеарно пресликавање ако за свака два вектора x и y из V и сваки скалар a из K, важе следећа два услова:

адитивност
хомогеност

Ово је еквивалентно захтеву да за све векторе x1, ..., xm и скаларе a1, ..., am, важи једнакост

Понекад може да се узме да су V и W векторски простори над различитим пољима. Тада је неопходно одредити које од ових поља се узима у дефиницији линеарности. Ако су V и W векторски простори над пољем K као у горњем случају, ради се о K-линеарним пресликавањима. На пример конјугација комплексних бројева је R-линеарно пресликавање CC, али није C-линеарно.

ЛИнеарно пресликавање из V у K (где се K посматра као векторски простор над самим собом) се назива линеарни функционал.

Из дефиниције директно следи да је f(0) = 0. Стога се линеарна пресликавања понекад називају хомогеним линеарним пресликавањима (види: линеарна функција).

Примери

  • За реалне бројеве, пресликавање није линеарно.
  • За реалне бројеве, пресликавање није линеарно.
  • Ако је A m × n матрица, онда A дефинише линеарно пресликавање из Rn у Rm тако што шаље вектор колона xRn у вектор колона AxRm. Обратно, свако линеарно пресликавање између коначно-димензионих векторских простора се може представити на овај начин.
  • Интеграл даје линеарно пресликавање из простора свих интеграбилних функција реалне вредности на неком интервалу у R
  • Диференцирање је линеарно пресликавање из простора свих диференцијабилних функција у простор свих функција.