Етатизам

Етатизам (франц. l`etat - држава) је као термин поникао и ушао у ширу употребу крајем 19. века из дискусија које су разматрале обим и облик државног удела у управљању националном економијом. Под утицајем нових појава у друштвеном развитку током последњих деценија 20. века овај термин у савременом политичком речнику добија добија много шира значења. Под етатизмом се подразумева подређивање друштва држави. То се изражава кроз доминантну улогу државног чиновничког апарата у руковођењу свим облицима друштвене а пособно економске делатности.

Марксистичка теорија је објашњавала појаву етатизма релативном равнотежом друштвених антагонистичких класа у једном историјском добу. Ослабљеност владајућих слојева чије су друштвене позиције поткопане, али не и срушене, а релативна оснаженост потлачених класа које ипак немају снагу за револуционарну смену друштвено-економске формације, ствара ситуацију у којој држава узима улогу "треће силе". Овим принципом су Маркс и Енгелс објашњавали поједине облике организације политичке власти као што су били апсолутизам у Француској пре буржоаске револуције, владавине Наполеона Првога и Трећег и Бизмарков режим у Немачкој.

Етатистичке појаве не остају само ограничене на економски живот једног друштва него се проширују на целокупни друштвени систем. Ослањајући се на виталне функције које је држава стекла у материјалној производњи и расподели, државни бирократски апарат настоји да прошири своју моћ и на културну надоградњу друштва чиме се отвара пут тоталитаризму који је имао непосредну манифестацију у политичким системима нацизма и стаљинизма.