Графит — разлика између измена
м r2.6.4) (Робот додаје: hy:Գրաֆիտ |
м Разне исправке |
||
| Ред 40: | Ред 40: | ||
{{клица-минералогија}} |
{{клица-минералогија}} |
||
{{Периодни систем елемената 2}} |
{{Периодни систем елемената 2}} |
||
| ⚫ | |||
{{Commonscat|Graphite}} |
{{Commonscat|Graphite}} |
||
| ⚫ | |||
[[Категорија:Угљеник]] |
[[Категорија:Угљеник]] |
||
Верзија на датум 12. март 2012. у 09:46
| Графит | |
|---|---|
 Узорак графита | |
| Опште информације | |
| Категорија | Минерал |
| Формула | C |
| Кристалне системе | хексагонална |
| Идентификација | |
| Цепљивост | савршена у једном правцу |
| Тврдоћа по Мосу | 1—2 |
| Сјајност | металична |
| Огреб | црна |
| Густина | (2,09—2,23) g/cm3 |
Графит је минерал и једна је од три стабилне алотропске модификације угљеника (поред дијаманта и фулерена), међу којима је најчешћа и најстабилнија управо графит. Сиве је боје.[1]
Графит најчешће поседује хексагоналну решетку, а веома ретко се појављује у ромбоедричној. Атоми у слојевима везани су јаким ковалентним везама, али су сами слојеви повезани слабим Ван дер Валсовим везама, што им омогућава да клизе један преко другог, тако да се графит отире. Графит је једини неметал који добро проводи електричну струју и топлоту.[2][3]
Употребљава се за подмазивање, у електролизи (као инертна електрода), за контакте у електричним моторима и сл.
Највећи рудници графита у свету налазе се у Кини (2005. године производња је била 1.650.000 тона). Остали велики произвођачи графита су Индија, Бразил, Северна Кореја и Канада. Графит није растворљив у води.
Види још
Литература
- ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
- ^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.
- ^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.
