Југ—Пиринеји — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљање двоструких преусмерења у Миди Пирене
м r2.7.1) (Робот додаје: bs:Midi-Pyrénées
Ред 1: Ред 1:
'''Југ—Пиринеји''' ({{јез-фр|Midi-Pyrénées}}, [[окситански језик|окситански]]: -{Miègjorn-Pirenèus}- (лангдошки), -{Mieidia-Pirenèus}- (гаскоњски)) је регион у јужној [[Француска|Француској]]. Југ—Пиринеји је највећи регион континеталне [[Француска|Француске]] који се састоји од 8 департмана.
#Преусмери [[Миди Пирене]]
{{Табела за регионе Француске
|регион=Југ—Пиринеји<br />-{Midi-Pyrénées}-
[[Слика:Blason Languedoc.svg|Грб региона Југ—Пиринеји|100п]]
|положај=[[Слика:Midi-Pyrénées map.png|Југ—Пиринеји на мапи Француске|200п]]
|департмани=[[Аријеж (департман)|Аријеж]] (09)<br />[[Аверон]] (12)<br />[[Горња Гарона]] (31)<br />[[Жерс]] (32)<br />[[Лот (департман)|Лот]] (46)<br />[[Високи Пиринеји]] (65)<br />[[Тарн (департман)|Тарн]] (81)<br />[[Тарн и Гарона]] (82)
|место=[[Тулуз]]
|становништво=2.865.000
|датум пописа=[[2009]].
|густина=63
|површина=45.348
|број округа=22
|број кантона=293
|број општина=3.020
|председник=Мартин Малви <br /> (-{Martin Malvy}-)
}}

== Историја==
Пошто је регион вештачки створен у [[20. век]]у, сви делови региона немају заједничку историју.
Око 25% се састоји од бивше провинције [[Гаскоња|Гаскоње]] (-{Gascogne}-), 25% од бивше провинције [[Лангдок]] (-{Languedoc}-), а остатак од провинција [[Руерж]] (-{Rouergue}-), [[Кверси]] (-{Quercy}-), Небузен (-{Nébouzan}-) и Аженоа (-{Agenois}-).

== Администрација ==
Од [[1998]]. године на челу регионалног парламента је [[Мартин Малви]] из [[Социјалистичка партија Француске|Социјалистичке партије]]. Његова коалиција -{PS-PCF-PRG}- има 62 посланика од 91 посланичког места у регионалном парламенту. [[Унија за народни покрет]]-УДФ има 21 посланика, а крајње десничарска странка [[Национални фронт (Француска)|Национални Фронт]] 8 посланика.

== Географија==
Регион Југ—Пиринеји налази се на југу Француске. То је највећи регион Француске чија је површина већа од [[Данска|Данске]]. На југу се граничи са [[Шпанија|Шпанијом]] и [[Андора|Андором]]. Такође се граничи и са четири друга региона Француске: на западу са [[Аквитанија|Аквитанијом]], на северу са [[Лимузен]]ом, на североистоку са [[Оверња|Оверњом]] и на истоку са регионом [[Лангдок-Русијон]].

Регион Југ—Пиринеји се састоји од 8 департмана: [[Аријеж (департман)|Аријеж]], [[Аверон]], [[Горња Гарона]], [[Жерс (департман)|Жерс]], [[Лот (департман)|Лот]], [[Високи Пиринеји]], [[Тарн (департман)|Тарн]] и [[Тарн и Гарона]]. Главни град региона је [[Тулуз]], који је уједно и главни град департмана Горња Гарона.

Највећа река у региону Јужнофранцуских Пиринеја је [[Гарона]] са своје четири притоке: Жерс (-{Gers}-), Аријеж (-{Ariège}-), Лот (-{Lot}-) и Тарн (-{Tarn}-).

У региону постоје два важна планинска масива: [[Пиринеји]] (''-{les Pyrénées}-'') на југу и [[Средишњи масив]] (''-{Massif central}-'') на североистоку региона. Пиренеји чине природну границу са Шпанијом.

== Становништво ==
У региону Југ—Пиринеји постоје велике разлике у старости становништва. У главном граду Тулузу, углавном живи млађе становништво, док је остатак региона осетно старији. Такође [[Тулуз]] је град у којем су приходи међу највећима у Француској, одмах после [[Париз]]а, док су у остатку региона значајно нижи.

== Језици ==
Два главна локална дијалеката ([[окситански језик]]) у регији су лангдошки и гаскоњски. Гаскоњски се традиционално говори на западу и југозападу региона, док се лангдошки највише говори на истоку и североистоку региона.

Међутим, ови језици су практично пред изумирањем у овом региону, и у великој мери их је заменио [[француски језик]]. Те језике разумеју углавном старији људи.

== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Midi-Pyrénées}}
* [http://www.cr-mip.fr Службена страница региона Југ—Пиринеји] {{fr}}
* [http://www.tourisme-midi-pyrenees.com Туризам у региону Југ—Пиринеји] {{fr}}


{{Региони француске}}



[[Категорија:Француски региони]]

[[af:Midi-Pyrénées]]
[[ar:ميدي بيرينه]]
[[an:Meyodía-Pireneus]]
[[roa-rup:Midi-Pyrénées]]
[[frp:Mié-jorn-Pirènês]]
[[az:Midi Pirenei]]
[[id:Midi-Pyrénées]]
[[ms:Midi-Pyrénées]]
[[bg:Юг-Пиренеи]]
[[zh-min-nan:Midi-Pyrénées]]
[[jv:Midi-Pyrénées]]
[[be-x-old:Поўдзень-Пірэнэі]]
[[bn:মিদি-পিরেনে]]
[[bo:མི་དི་ཕི་རེ་ནེ།]]
[[bs:Midi-Pyrénées]]
[[br:Midi-Pyrénées]]
[[ca:Migdia-Pirineus]]
[[ceb:Midi-Pyrénées]]
[[cy:Midi-Pyrénées]]
[[cs:Midi-Pyrénées]]
[[da:Midi-Pyrénées]]
[[de:Midi-Pyrénées]]
[[et:Midi–Pyrénées]]
[[en:Midi-Pyrénées]]
[[es:Mediodía-Pirineos]]
[[eo:Sudo-Pireneoj]]
[[eu:Midi-Pyrénées]]
[[fa:پیرنه میانه]]
[[fr:Midi-Pyrénées]]
[[fy:Midi-Pyreneeën]]
[[gl:Mediodía-Pireneos]]
[[he:מידי-פירנה]]
[[hr:Pireneji-Jug]]
[[hy:Հարավ — Պիրենեյներ]]
[[io:Di-mezo Pirenei]]
[[os:Хуссар-Пиренейтæ]]
[[it:Midi-Pirenei]]
[[ja:ミディ=ピレネー地域圏]]
[[ka:სამხრეთი პირენეები]]
[[pam:Midi-Pyrénées]]
[[sw:Midi-Pyrénées]]
[[ko:미디피레네]]
[[ku:Midi-Pyrénées]]
[[lad:Midi-Pyrénées]]
[[la:Meridianum et Pyrenaeus]]
[[lv:Dienvidi-Pireneji]]
[[lb:Midi-Pyrénées]]
[[lt:Pietūs-Pirėnai]]
[[lmo:Midi-Pyrénées]]
[[hu:Midi-Pyrénées]]
[[mk:Југ-Пиринеи]]
[[mr:मिदी-पिरेने]]
[[nl:Midi-Pyrénées]]
[[no:Midi-Pyrénées]]
[[nn:Midi-Pyrénées]]
[[oc:Miègjorn-Pirenèus]]
[[pms:Mesdì-Pirené]]
[[pnb:وشکارلا پیرینیز]]
[[pl:Midi-Pyrénées]]
[[pt:Meio-Dia-Pirinéus]]
[[ro:Midi-Pirinei]]
[[qu:Midi-Pyrénées]]
[[ru:Юг — Пиренеи]]
[[sco:Midi-Pyrénées]]
[[scn:Midi-Pirinei]]
[[simple:Midi-Pyrénées]]
[[sk:Midi-Pyrénées]]
[[sl:Jug-Pireneji]]
[[fi:Midi-Pyrénées]]
[[sv:Midi-Pyrénées]]
[[th:แคว้นมีดี-ปีเรเน]]
[[vi:Midi-Pyrénées]]
[[tr:Midi-Pyrénées]]
[[uk:Південь-Піренеї]]
[[vec:Miodi-Pirenei]]
[[war:Midi-Pyrénées]]
[[xmf:ობჟათე პირენეეფი]]
[[zh:南部-比利牛斯]]

Верзија на датум 13. март 2012. у 08:13

Југ—Пиринеји (франц. Midi-Pyrénées, окситански: Miègjorn-Pirenèus (лангдошки), Mieidia-Pirenèus (гаскоњски)) је регион у јужној Француској. Југ—Пиринеји је највећи регион континеталне Француске који се састоји од 8 департмана.

Југ—Пиринеји
Midi-Pyrénées Грб региона Југ—Пиринеји

Југ—Пиринеји на мапи Француске
Држава Француска
ДепартманиАријеж (09)
Аверон (12)
Горња Гарона (31)
Жерс (32)
Лот (46)
Високи Пиринеји (65)
Тарн (81)
Тарн и Гарона (82)
ПрефектураТулуз
Админ. центаркоординате =
Председник
регионалног већа
Мартин Малви
(Martin Malvy)
Површина45.348 km2
Становништво2009.
 — број ст.2.865.000
 — густина ст.63,18 ст./km2
Број округа22
Број кантона293
Број општина3.020

Историја

Пошто је регион вештачки створен у 20. веку, сви делови региона немају заједничку историју. Око 25% се састоји од бивше провинције Гаскоње (Gascogne), 25% од бивше провинције Лангдок (Languedoc), а остатак од провинција Руерж (Rouergue), Кверси (Quercy), Небузен (Nébouzan) и Аженоа (Agenois).

Администрација

Од 1998. године на челу регионалног парламента је Мартин Малви из Социјалистичке партије. Његова коалиција PS-PCF-PRG има 62 посланика од 91 посланичког места у регионалном парламенту. Унија за народни покрет-УДФ има 21 посланика, а крајње десничарска странка Национални Фронт 8 посланика.

Географија

Регион Југ—Пиринеји налази се на југу Француске. То је највећи регион Француске чија је површина већа од Данске. На југу се граничи са Шпанијом и Андором. Такође се граничи и са четири друга региона Француске: на западу са Аквитанијом, на северу са Лимузеном, на североистоку са Оверњом и на истоку са регионом Лангдок-Русијон.

Регион Југ—Пиринеји се састоји од 8 департмана: Аријеж, Аверон, Горња Гарона, Жерс, Лот, Високи Пиринеји, Тарн и Тарн и Гарона. Главни град региона је Тулуз, који је уједно и главни град департмана Горња Гарона.

Највећа река у региону Јужнофранцуских Пиринеја је Гарона са своје четири притоке: Жерс (Gers), Аријеж (Ariège), Лот (Lot) и Тарн (Tarn).

У региону постоје два важна планинска масива: Пиринеји (les Pyrénées) на југу и Средишњи масив (Massif central) на североистоку региона. Пиренеји чине природну границу са Шпанијом.

Становништво

У региону Југ—Пиринеји постоје велике разлике у старости становништва. У главном граду Тулузу, углавном живи млађе становништво, док је остатак региона осетно старији. Такође Тулуз је град у којем су приходи међу највећима у Француској, одмах после Париза, док су у остатку региона значајно нижи.

Језици

Два главна локална дијалеката (окситански језик) у регији су лангдошки и гаскоњски. Гаскоњски се традиционално говори на западу и југозападу региона, док се лангдошки највише говори на истоку и североистоку региона.

Међутим, ови језици су практично пред изумирањем у овом региону, и у великој мери их је заменио француски језик. Те језике разумеју углавном старији људи.

Спољашње везе