Александар Чотрић

Шаблон:Књижевник ћирилица Александар Чотрић (Лозница, 25. септембар 1966) је српски афористичар, правник и народни посланик, потпредседник Српског покрета обнове.

Биографија

Рођен је 25. септембра 1966. године у Лозници. Од 1984. године објављује афоризме у новинама и часописима. Хумористичко-сатиричне приче пише и објављује од 2003. године. Писао је у „Српској речи“ од 1992. до 2005. године сатиричну колумну „Пета колона“. Дипломирао је на Правном факултету.

Његови афоризми, приче и песме превођени су на енглески, пољски, немачки, француски, словеначки, мађарски, румунски, шпански, македонски, руски, албански, словачки, чешки, шведски, бугарски, русински, италијански, португалски, каталонски и арапски језик.

Члан је Удружења књижевника Србије. Припадник је Београдског афористичарског круга и члан је Управног одбора овог удружења. Живи и ради у Београду.

Народни је посланик у Скупштини Србије, четврти мандат почео му је 2008. године у осмом сазиву Скупштине.

Библиографија

• „Даћемо ми вама демократију“ (Књижевна омладина Србије, 1993, друго издање Српска реч, 1995);
• „Споменица Дражи“ (са Радованом Калабићем) – публицистика, (Независно издање, 1995. и 1997);
• „Пета колона“ (Српска реч, 1997);
• „Недозвољене мисли“ (Српска реч, 2000 );
• „Сабрани у расејању“ (са Миленом Поповић) – публицистика (Српска реч, 2002);
• „Кратки резови“ (Српска реч, 2004);
• „Обележене приче“ („Аурора“, 2006);
• „Приче пред буђење“ („Алма“, 2007);
• „Тако је говорио Вук“ („Алма“, 2007);
• „Афоризми“ (Алма, 2007);
• „Изабрани афоризми“ – „Избрани афоризми” (2007) у Македонији;
• „Брзи резови“ – „Incizii rapide“ (2007) у Темишвару, у Румунији;
• „Гола истина“ (Аурора, 2008);
• „Афоризми“ (библиофилско издање 2008);
• „Пострежимске мисли“ (Плато, 2008);
• „Дечја посла“ (афоризми за децу) („Аурора“, 2010);
• „Својеглава књига“ (афоризми за децу) („Аурора“, 2010);
• „Црна књига“ - „Czarna ksiega“ (2011) у Пољској;
• „Причињавање“ – сатиричне приче („Вук“, 2011);
• „Афоризми за децу“ - „Aforizmi za otroke“ – изабрани афоризми за децу (2011) у Словенији;
• „Вукова азбука“ – анегдоте („Аурора“, 2011);
• „У част витеза српске емиграције“ – публицистика („Алма“, 2012);

Чотрић је заступљен и у антологијама и зборницима сатире:

• „Историја афокалипсе“, А. Баљак, 1987;
• „Die Chameleons sind zur Zeit rot“ („Камелеони су тренутно црвени“), W. Eschker, Тибинген, Немачка,1989;
• “Irren ist menschlich. Und patriotisch“ („Људски је грешити. И патриотски“), М. Дор, Беч, Аустрија, 1994;
• „Антологија савремене српске сатире“, М. Егерић, 2001;
• „Враг и шала“, В. Теофиловић, 2000. и 2001;
• Издање на руском језику: „Черт и шутка“, Москва 2003;
• „Ошишани јеж“ („Остриганиот таралеж“) - антологија савремене српске сатире, К. Крстев, Софија, 2004;
• „Српско тајно оружје“ - антологија српског антиратног афоризма, С. Симић, 2005;
• „Антологија мудрости“, В. Шојхер, Москва, 2005 и 2007;
• „Наши пријатељи“ („Нашите пријатели“) - антологија афористичара из Србије, Црне Горе и Републике Српске, В. Толевски, Скопље, 2007;
• „Geary's guide to the world's great aphorists“, Ј. Geary, New York, 2007;
• „Антологија афоризама - класици и савременици“, В. Шојхер, Москва, 2008;
• „Антологија балканског афоризма“ („Антологија на балканскиот афоризам“), В. Толевски, Београд, 2008;
• „W krzyvym zwierciadle” (Antologia serbskich aforyzmow), Centrum Edukacyjno-Kulturowo-Translatorskie, Centrum Poloniusz, Belgrad, 2009;
• „Din aforistica Serbiei“, Editura Focus, Петрошани, Румунија, 2010;
• „Antologija srbskih aforizmov“, Društvo aforistov Slovenije, Trbovlje, Словенија, 2011;
• „Мудрост Европе“ – „Од Дантеа до Фројда“, Вече, В. Шојхер, Москва, 2011.

Чотрић је приредио антологије и зборнике:

• „Раздељак“, антологија српског афоризма за децу, Завод за уџбенике, Београд, 2012;
• „Дриблинг духа“, зборник афоризама о спорту, Беоштампа, Београд, 2012.

Признања

• „Радоје Домановић“ Удружења књижевника Србије за најбољу књигу афоризама (1993) и за сатиричне приче (2004);
• „Златна кацига“ за афоризме (1994), за причу (2009) и „Витез од Чарапаније - сер Харди“ (2007) Међународног фестивала хумора и сатире у Крушевцу;
• „Драгиша Кашиковић“ „Српске речи“ (1995);
• годишња награда сатиричног листа „Ошишани јеж" „Браћа Ормаи“ (2003.);
• „Вибова награда“ листа „Политика“ (2003);
• „Јован Хаџи-Костић“ „Вечерњих новости“ (2006);
• награда „Excellence Award” на Међународном фестивалу „Златна јабука“ у Румунији (2007);
• награда за најбољу причу на Фестивалу црногорског хумора, сатире и карикатуре у Даниловграду (2007);
• „Стеван Сремац“ за приче и афоризме (2007, 2008 и 2009);
• „Миливоје Илић“, листа „Данас“ (2006, 2007 и 2008);
• „Чивијада“ – за сатиричну причу у Шапцу (2007);
• прва награда на Фестивалу хумора и сатире „Милован Илић Миминамакс“ у Новом Саду (2008);
• „Златна значка“ Културно-просветне заједнице Србије (2008);
• „Златна плакета“ за афоризме на Фестивалу афоризма и карикатуре у Струмици (Македонија) (2009);
• „Златни беочуг“ Културно-просветне заједнице Београда (2009);
• награда „Ђорђе Фишер“, Секције хумориста и сатиричара Друштва књижевника Војводине (2009);
• Прва награда за афоризам на Међународном фестивалу хумора и сатире „Куцурски клип“ у Куцури, општина Врбас (2009);
• Прва награда за афоризам на Конкурсу у Качареву, општина Панчево (2010);
• Награда за афоризам и причу на Конкурсу хумора и сатире у Мркоњић Граду (2010);
• „Најбољи живи сатиричар у Србији“ (заједно са Александром Баљком), према гласовима писаца хумора и сатире из региона (2010);
• Награда „Носорог првог реда“, међународног часописа за хумор и сатиру „Носорог“ из Бањалуке (2011);
• Награда жирија дечје критике „Доситејево перо“ (2011);
• Награда „Фондације Наџи Наман“ („Naji Naaman“) у Либану (2011);
• Награда Сатиричне позорнице „Жикишон“, Параћин (2011);
• Награда „Алеко“, града Свиштов и часописа „Стршел“ на међународном конкурсу за причу у Бугарској (2012)

Спољашње везе

• Лична презентација Александра Чотрића