Хамдија Поздерац — разлика између измена
њикиф афере Агрокомерц |
мНема описа измене |
||
Ред 28: | Ред 28: | ||
== Биографија == |
== Биографија == |
||
Рођен је [[15. јануар]]а [[1924]]. године у [[Цазин]]у, и то под именом Мухамед. Имао је три брата ([[Хакија |
Рођен је [[15. јануар]]а [[1924]]. године у [[Цазин]]у, и то под именом Мухамед. Имао је три брата ([[Хакија Поздерац|Хакију]], Сакиба и Исмета) и четири сестре (Бекиру, Фатиму, Хаснију и Зухру). |
||
У средњој школи се укључио у рад, тада илегалне, организације [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ). Учесник је [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] од [[1942]]. године. У [[Осма крајишка ударна бригада|Осмој крајишкој ударној бригади]] био је секретар батаљонског и бригадног комитета СКОЈ-а, а затим члан Обласног комитета [[УСАОЈ]]-а и СКОЈ-а за [[Босанска крајина|Босанску крајину]]. Почетком [[1944]]. године постао је секретар Окружног комитета СКОЈ-а и члан Окружног комитета КПЈ за Бихаћ. |
У средњој школи се укључио у рад, тада илегалне, организације [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ). Учесник је [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] од [[1942]]. године. У [[Осма крајишка ударна бригада|Осмој крајишкој ударној бригади]] био је секретар батаљонског и бригадног комитета СКОЈ-а, а затим члан Обласног комитета [[УСАОЈ]]-а и СКОЈ-а за [[Босанска крајина|Босанску крајину]]. Почетком [[1944]]. године постао је секретар Окружног комитета СКОЈ-а и члан Окружног комитета КПЈ за Бихаћ. |
Верзија на датум 19. март 2012. у 12:58
хамдија поздреац | ||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | ||||||||
Професија | друштвено-политички радник | |||||||
Деловање | ||||||||
Члан КПЈ од | 1943. | |||||||
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | |||||||
Председник Председништва СР БиХ | ||||||||
Период | 1971 — 1974. | |||||||
Претходник | Џемал Биједић | |||||||
Наследник | Ратко Дугоњић | |||||||
Одликовања |
|
Хамдија Поздерац (1924 — 1988), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Босне и Херцеговине и јунак социјалистичког рада.
Биографија
Рођен је 15. јануара 1924. године у Цазину, и то под именом Мухамед. Имао је три брата (Хакију, Сакиба и Исмета) и четири сестре (Бекиру, Фатиму, Хаснију и Зухру).
У средњој школи се укључио у рад, тада илегалне, организације Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). Учесник је Народноослободилачког рата од 1942. године. У Осмој крајишкој ударној бригади био је секретар батаљонског и бригадног комитета СКОЈ-а, а затим члан Обласног комитета УСАОЈ-а и СКОЈ-а за Босанску крајину. Почетком 1944. године постао је секретар Окружног комитета СКОЈ-а и члан Окружног комитета КПЈ за Бихаћ.
После ослобођења Југославије, обављао одговрне партијско-државне дужности. Био је:
- председник Председништва СР Босне и Херцеговине, од 1971. до 1974. године
- председник Скупштине СР Босне и Херцеговине, од 1974. до 1978. године
Члан Централног комитета Савеза комуниста Босне и Херцеговине, био је од 1965. године, а касније је био и члан Извршног комитета ЦК СК БиХ и председник ЦК СК БиХ, од 1983. до 1984. године. Био је и члан Председништва Централног комитета Савеза комуниста Југославије. Бран је за народног посланик Републичке супштине Босне и Херцеговине.
Пред крај политичке каријере, био је и члан Председништва СФРЈ. Године 1987. био је присиљен да, због „афере Агрокомерц“, поднесе оставку и повуче се из политичког живота.
Завршио је Високу партијску школу у Москви и Филозофски факултет у Београду, 1959. године. Издао је низ публицистичких и научних дела, а од 1961. године је предавао општу социологију на Факултету политичких наука у Сарајеву.
Умро је 7. априла 1988. године у Клиничко болничком центру „Кошево“ у Сарајеву.
Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенски одликовања, међу којима су - Орден јунака социјалистичког рада, Орден југословенске заставе са лентом, Орден Републике, Орден братства и јединства, Орден заслуга за народ, Орден за храброст и др. Носилац је и награде ЗАВНОБиХ-а.
Литертура
Део искључиво посвећен Народноослободилачкој борби. |
- Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Хронометар“, Београд 1970. година.