Лијеж — разлика између измена

Координате: 50° 39′ 01″ С; 5° 34′ 00″ И / 50.6503333333° С; 5.56666666667° И / 50.6503333333; 5.56666666667
С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.1) (Робот додаје: mr:लीज
м r2.7.2) (Робот: измењено fa:لیژ
Ред 53: Ред 53:
[[Категорија:Валонија]]
[[Категорија:Валонија]]
{{Link GA|es}}
{{Link GA|es}}

[[vep:L'jež]]


[[af:Luik (stad)]]
[[af:Luik (stad)]]
Ред 79: Ред 77:
[[eo:Lieĝo (urbo)]]
[[eo:Lieĝo (urbo)]]
[[eu:Lieja]]
[[eu:Lieja]]
[[fa:لیئژ]]
[[fa:لیژ]]
[[fr:Liège]]
[[fr:Liège]]
[[fy:Luik (stêd)]]
[[fy:Luik (stêd)]]
Ред 114: Ред 112:
[[tr:Liège]]
[[tr:Liège]]
[[uk:Льєж]]
[[uk:Льєж]]
[[vep:L'jež]]
[[vo:Liège (zif)]]
[[vo:Liège (zif)]]
[[wa:Lidje]]
[[wa:Lidje]]

Верзија на датум 20. март 2012. у 17:18

Лијеж
франц. Liège, хол. Luik
Трг катедрале
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Белгија
РегионВалонија
ПокрајинаЛијеж
Становништво
Становништво
 — 2008.190.102
 — густина2.755,1 ст./km2
Географске карактеристике
Координате50° 39′ 01″ С; 5° 34′ 00″ И / 50.6503333333° С; 5.56666666667° И / 50.6503333333; 5.56666666667
Временска зонаUTC+1, лети UTC+2
Апс. висина64 m
Површина69 km2
Лијеж на карти Белгије
Лијеж
Лијеж
Лијеж на карти Белгије
Поштански број4000, 4020
Позивни број04
Веб-сајт
www.liege.be

Лијеж (франц. Liège, хол. Luik, нем. Lüttich, валонски Lidje) је велики и главни град истоимене провинције. Град и провинција су део Валоније у Белгији. Шире градско подручје има 600.000 становника, а сам град око 190.000.

Налази се у долини реке Мезе на ушћу реке Урте, близу источне белгијске границе са Немачком и Холандијом. Удаљен је 25 километрара од Мастрихта и 40 километара од Ахена.

У Лијежу постоје Универзитет и друге високе школе, са укупно 17.000 студената, седиште католичког бискупа, позориште, опера и друге установе културе. Грађани углавном говоре француски, а познат је по великој заједници Италијана, који дају граду медитерански шарм.

Историја

У доба Римског царства град се називао Leodicum, што је вероватно потекло од речи легија. Године 717. град се развио у седиште бискупије, тако да је током средњег века био важан политички и културни центар.

Владари града су били истовремено бискупи и принчеви. Град је имао широку аутономију. Лијеж је имао највећу куполу катедрале у целом Светом римском царству. Током Француске револуције 1794, у налету француске анти-религијски настројене војске, спаљена је и опљачкана катедрала Светог Ламберта, првог бискупа Лијежа. Споразумом Наполеона и папе Пија VII распуштена је бискупија. У XIX веку град је постао важан центар за производњу челика.

Дванаест градских тврђава су изграђене између 1888. и 1892. У оба светска рата овде су вођене краткотрајне, али интензивне борбе.


Спољашње везе

Шаблон:Link GA