Маскаренска острва — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.1) (Робот додаје: af:Maskareense eilande
м r2.7.1) (Робот: додато br:Maskaregnez
Ред 20: Ред 20:
[[bg:Маскаренски острови]]
[[bg:Маскаренски острови]]
[[be:Маскарэнскія астравы]]
[[be:Маскарэнскія астравы]]
[[br:Maskaregnez]]
[[ca:Illes Mascarenyes]]
[[ca:Illes Mascarenyes]]
[[cs:Maskarény]]
[[cs:Maskarény]]

Верзија на датум 24. март 2012. у 16:11

Положај Маскаренских острва

Маскаренска острва (енгл. Mascarene Islands, франц. Mascareignes, порт. Ilhas Mascarenhas) су архипелаг у Индијском океану, на 650 км источно од острва Мадагаскар. Укупна површина архипелага је 4.523 км². Укључује три главна острва: Реинион (Réunion), Маурицијус (Mauritius) и Родригез (Rodrigues). Ту су још два мања архипелага: Каргадос Карахос и Агалега острва.

Маскаренска острва имају вулканско порекло. Окружена су коралним гребенима. Представљају изолован екосистем са јединственом флором и фауном.

Острво Реинион је прекоморски департаман на Француске, док су остала острва део Републике Маурицијус.

На острвима се производе шећер, рум, кокосови ораси, копра, ванила и алоја.

На Маскаренским острвима живи 2.111.000 људи (податак из 2009). Највећи део становништва су потомци досељеника из Индије, а остали су Африканци креоли, Кинези и Европљани.

Острва је открио Педро Маскарена 1507. године. На Маскаренским острвима живела је птица додо (Raphus cucullatus), коју су Европљани за кратко време истребили ловом и увођењем нових животињских врста на острва.