Богумил Храбак — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 26: | Ред 26: | ||
Аутор је више од 700 чланака и 40 књига и учесник великог броја научних скупова у земљи и иностранству, а хонорарно је предавао у Никшићу, Бањалуци, и на постдипломским студијама у Приштини и Косовској Митровици. Бавио се темама које су хронолошки и тематски биле веома разноврсне. Писао је о привредној историји позног средњег века, турско-млетачким односима, Српској револуцији, а посебно Првом српском устанку а бавио се и политичком и привредном историјом Краљевине Југославије, спољном политиком социјалистичке Југославије, историјом српско-албанских односа, историјом Дубровачке републике и другим темама. |
Аутор је више од 700 чланака и 40 књига и учесник великог броја научних скупова у земљи и иностранству, а хонорарно је предавао у Никшићу, Бањалуци, и на постдипломским студијама у Приштини и Косовској Митровици. Бавио се темама које су хронолошки и тематски биле веома разноврсне. Писао је о привредној историји позног средњег века, турско-млетачким односима, Српској револуцији, а посебно Првом српском устанку а бавио се и политичком и привредном историјом Краљевине Југославије, спољном политиком социјалистичке Југославије, историјом српско-албанских односа, историјом Дубровачке републике и другим темама. |
||
Био је учесник Народноослободилачке борбе од октобра 1944, а демобилисан је децембра 1945. године. Богумил Храбак је такође при Војвођанској академији наука и уметности оформио фонд који финансира издавања необјављених докторских дисертација које се односе на историју Војводине, историју других делова Србије и историју Босне и Херцеговине. |
|||
{{DEFAULTSORT:Храбак, Богумил}} |
{{DEFAULTSORT:Храбак, Богумил}} |
Верзија на датум 29. март 2012. у 18:12
Један корисник управо ради на овом чланку. Молимо остале кориснике да му допусте да заврши са радом. Ако имате коментаре и питања у вези са чланком, користите страницу за разговор.
Хвала на стрпљењу. Када радови буду завршени, овај шаблон ће бити уклоњен. Напомене
|
Богумил Храбак | |
---|---|
Датум рођења | 11. јануар 1927. |
Место рођења | Бечкерек, Краљевина Југославија |
Датум смрти | 12. децембар 2010.83 год.) ( |
Место смрти | Београд, Србија |
Богумил Храбак (Бечкерек, 11. јануар 1927 — 12. децембар 2010) је био српски историчар, академик, универзитетски професор и научни радник.
Биографија
Храбак је основну школу и средњу школу завршио у Зрењанину и Сенти. Дипломирао је на београдском Филозофском факултету на групи за историју 1980. године. Докторирао је на Филозофском факултету у Сарајеву 1957. године са докторском тезом „Дубровачки извоз житарица из Отоманског царства до почетка 17. века“.
Био је асистент на Филозофском факултету у Београду од фебруара 1951. до децембра 1957. године. Радио је затим у Војноисторијском и Институту друштвених наука до септембра 1965. године. Био је утемељивач Одељења за историју на Филозофском факултету у Приштини на чијем је челу био током осам година. (до 1979. године). У Приштини је основао Научно друштво Косова, а 1978. је потврђен за редовног члана Академије наука и уметности Косова. Године 1979. прелази у Нови Сад где је био редовни професор до фебруара 1993. када се пензионисао.
Аутор је више од 700 чланака и 40 књига и учесник великог броја научних скупова у земљи и иностранству, а хонорарно је предавао у Никшићу, Бањалуци, и на постдипломским студијама у Приштини и Косовској Митровици. Бавио се темама које су хронолошки и тематски биле веома разноврсне. Писао је о привредној историји позног средњег века, турско-млетачким односима, Српској револуцији, а посебно Првом српском устанку а бавио се и политичком и привредном историјом Краљевине Југославије, спољном политиком социјалистичке Југославије, историјом српско-албанских односа, историјом Дубровачке републике и другим темама.
Био је учесник Народноослободилачке борбе од октобра 1944, а демобилисан је децембра 1945. године. Богумил Храбак је такође при Војвођанској академији наука и уметности оформио фонд који финансира издавања необјављених докторских дисертација које се односе на историју Војводине, историју других делова Србије и историју Босне и Херцеговине.