Принцип економичности — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne ispavke |
м Разне исправке |
||
| Ред 5: | Ред 5: | ||
[[Васпитање]] не зависи само од онога ко циљано утиче на младог човека, рецимо наставника, већ и од других фактора који окружују васпитаника. Међутим, модел васпитача је, по [[правило|правилу]], водећи. Не препоручује се много „[[морал]]исања“, већ је важно да се ученицима прикажу такве ситуације у којима ће они са мало утрошене енергије и на најједноставнији начин добити много.<ref>Василев, С. & Ракић, Б. 1998. Школска педагогија. Култура: Београд.</ref> |
[[Васпитање]] не зависи само од онога ко циљано утиче на младог човека, рецимо наставника, већ и од других фактора који окружују васпитаника. Међутим, модел васпитача је, по [[правило|правилу]], водећи. Не препоручује се много „[[морал]]исања“, већ је важно да се ученицима прикажу такве ситуације у којима ће они са мало утрошене енергије и на најједноставнији начин добити много.<ref>Василев, С. & Ракић, Б. 1998. Школска педагогија. Култура: Београд.</ref> |
||
== |
== Референце == |
||
{{reflist}} |
{{reflist}} |
||
Верзија на датум 1. април 2012. у 07:41
Принцип економичности је педагошки принцип који има за циљ да се са што мање напора постигну жељени резултати. Овај принцип може да се односи и на утрошено време, али и материјална средства. Назива се још и принцип рационализације.
Пожељне активности васпитача
Васпитање не зависи само од онога ко циљано утиче на младог човека, рецимо наставника, већ и од других фактора који окружују васпитаника. Међутим, модел васпитача је, по правилу, водећи. Не препоручује се много „моралисања“, већ је важно да се ученицима прикажу такве ситуације у којима ће они са мало утрошене енергије и на најједноставнији начин добити много.[1]
Референце
- ^ Василев, С. & Ракић, Б. 1998. Школска педагогија. Култура: Београд.