Светосавље — разлика између измена
мНема описа измене |
м Разне исправке |
||
| Ред 41: | Ред 41: | ||
== Спољашње везе== |
== Спољашње везе== |
||
* [http://www.svetosavlje.org www.svetosavlje.org] |
* [http://www.svetosavlje.org www.svetosavlje.org] |
||
Верзија на датум 1. април 2012. у 14:07
Светосавље је православно хришћанство српског стила и искуства утемељено на лику и дјелу Светог Саве.
Одлике
Светосавље као филозофија живота и као богословско усмјерење настало је тридесетих година 20. вијека у Краљевини Југославији. У успостављању светосавља и у светосавској књижевности највише су се истакли епископ Николај Велимировић и отац Јустин Поповић.
Светосавље представља усмјерење у српској богословској мисли и духовности уопште које се развило под великим утицајем Светог Саве, његовог светитељског лика и богословског доприноса. Светосавље, као филозофија живота, означава што досљеднију примјену православних вриједности како на личном плану тако и у историјској животној стварности српског народа.
Православље није међу Србима било непознато прије Светог Саве, али сматра се да је, захваљујући његовој ревности у просвјећивању народа, православље прожело и духовно препородило српско народно биће и оспособило га за његовање аутентичне хришћанске културе.
Изучавањем светосавља, односно живота и дјелатности Светог Саве, књижевном анализом и интерпретацијом његових списа, у новије вријеме се бави читав низ богословских текстова. На пољу светосавске књижевности највише су се истакли епископ Николај Велимировић и архимандрит Јустин Поповић, а у новије вријеме и теолози Димитрије Богдановић, умировљени епископ Атанасије Јевтић и др.
Сам термин „светосавље“ потекао је од млађих професора и студената београдског Православног богословског факултета, а касније је ушао у општу употребу.
Отац Јустин Поповић, у својој књижи „Светосавље као философија живота“ тврди да у светосавској филозофији свијета владају два основна начела: свијет је богојављење и човјек је богослужење. Према њему, сав живот Светог Саве је био изграђен на та два начела: његов живот је био непрекидно служење Богу, јер је он овај свијет сматрао за величанствени храм Божији у коме се врши непрекидно богојављење. За Светог Саву се каже да је он својим јеванђелским дјелима постао, и навијек остао, најмудрији и највећи српски филозоф, који је српској души најпотпуније и најсавршеније открио вјечни божански смисао и свијета и човека.
Идеологизација
У данашње вријеме, светосавље се тумачи на више начина. Најчешће се светосавље своди само на само једну од његових компоненти или се у њему откривају садржаји и поруке које су светосављу опречне.
Присутно је свођење светосавља на чисто национално-политичку идеологију, лишену духовног садржаја. Данас је идеологизација светосавља најчешћа и светосавље се од стране одређених људи посматра као облик српског национализма и као оруђе појединих десничарских организација ради остварења њихових циљева.
Данас, одређени број људи гледа на светосавље као десну политичку идеологију, спој српског национализма и клерикализма, односно светосавски национализам. Поједине организације себе често одређују као светосавске, као нпр. Отачаствени покрет Образ, Свети Јустин, Двери српске итд.
Често се светосавским националистима приписује и антисемитизам. [1] Тако је Николај Велимировић у књизи „Кроз тамнички прозор“, написаној током заробљеништва у концентрационом логору Дахау, за рат оптужио све нехришћанске идеологије Европе, попут: демократије, комунизма, социјализма, атеизма и вјерске толеранције. У основи ових појава Велимировић види јеврејско дјеловање. [2][3]
Литература
- Епископ бачки др Иринеј: „Светосавска беседа“
- Др Јустин Поповић: „Светосавље као философија живота“
Извори
- ^ Kanonizacija "proroka" antisemitizma
- ^ Велимировић. Николај. „О Јеврејима“ у: Речи српском народу кроз тамнички прозор (из логора Дахау)., ИХТУС-Хришћанска књига., Београд 2000 (стр. 193-194)
- ^ www.svetosavlje.org ВЛАДИКА НИКОЛАЈ: КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР