Горењска — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 18: Ред 18:
[[Категорија:Покрајине Словеније]]
[[Категорија:Покрајине Словеније]]


[[id:Carniola Hulu]]
[[ca:Alta Carniola]]
[[ca:Alta Carniola]]
[[en:Upper Carniola]]
[[en:Upper Carniola]]
[[es:Gorenjska]]
[[es:Alta Carniola]]
[[fr:Haute-Carniole]]
[[fr:Haute-Carniole]]
[[gl:Alta Carniola]]
[[gl:Alta Carniola]]
[[hr:Gorenjska]]
[[hr:Gorenjska]]
[[id:Carniola Hulu]]
[[it:Alta Carniola (provincia storica)]]
[[it:Alta Carniola (provincia storica slovena)]]
[[ja:ゴレンスカ地方]]
[[ja:ゴレンスカ地方]]
[[ko:고렌스카]]
[[ko:고렌스카]]
[[la:Carniola Superior (provincia historica slovena)]]
[[la:Carniola Superior (provincia historica slovena)]]
[[nl:Gorenjska]]
[[nl:Gorenjska#Historische regio]]
[[pl:Górna Kraina]]
[[pl:Górna Kraina]]
[[pt:Gorenjska]]
[[pt:Gorenjska]]

Верзија на датум 2. април 2012. у 07:11

Горењска

Горењска је планинско алпско подручје уз горњи ток ријеке Саве у Словенији, сјеверно и сјеверозападно од Љубљане. Историјски је, заједно с Долењском и Нотрањском припадала Крањској, а данас је неслужбена покрајина.

Географија

Горењска се смјестила између порјечја Соче на западу, порјечја Драве на сјеверу, порјечја Савиње на истоку, те посавског горја и Љубљане на југу. Обухвата горје Караванки, западну, камничку страну Камничко-савињских Алпи, те источни дио Јулијских Алпи. Језгру Горењске представља 300 до 500 метара висока Љубљанска котлина, која се протеже од Љубљане до Жировнице и Бледа.

Већи су градови Крањ, Јесенице, Тржич, Шкофја Лока, Камник, Домжале и Медводе.

Економија

Горењска спада међу најразвијеније дијелове Словеније са снажном и разноврсном индустријом, обртом и туризмом, како љетним, тако и зимским. У индустрији превладавају три гране: производња електричних машина и апарата, производња завршних дрвних производа, те метално прерађивачка индустрија.

Посебно је развијено сточарство те искориштавање шума. Горењска се простире на 10,5 % укупне површине Словеније, а садржи 6,4 % све обрађене земље у Словенији, те 7,6 % пољопривредног земљишта, 12,4 % шума и чак 20,7 посто неплодног тла. Пољопривредно земљиште заузима укупно 62.231 ха, од чега је 11.922 ха њива и вртова, 1.887 ха воћњака, 48.205 ха травњака и пашњака. Велики дио пољопривредног земљишта у горском је и планинском подручју.

Извори

  • Горењска 95/96, Горењски глас
  • Велики сплошни лексикон, ДЗС, Љубљана 2006.