Радерфордијум — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 62: Ред 62:
Поседује изотопе чије се атомске масе налазе између 257-262.
Поседује изотопе чије се атомске масе налазе између 257-262.


Изотоп 260 је добијен (неки то оспоравају) [[1964]]. године од Ивана Курчатова у [[Русија|Руском]] граду [[Дубна]] бомбардовањем изотопа 249 Cf једрима изотопа 12-угљеника. Слианим експериментом који је извршио група научника [[1969]]. године на универзитету у Берклију у Калифорнији, добијен је изотоп 257. Добијени резултати се разликују од Курчатових и зато се Совјетима оспорава да су први добили овај елемент. У [[СССР]] је овај елемент 70-их година, након Курчатовљеве смрти, назван '''курчатовијум''' и тај назив се користио у свим земљама чланицама некадашњег Варшавског пакта, као и у СФРЈ. У САД је коришћен назив ''радерфордијум'', по имену Ернеста Радерфорда. [[IUPAC]] је [[1989]]. године одлучио да елемент носи име унилквадијум (име је добио по својој атомској маси), али следећи, актуелан назив који је IUPAC дао 1997. године је радерфордијум.
Изотоп 260 је добијен (неки то оспоравају) [[1964]]. године од Ивана Курчатова у [[Русија|Руском]] граду [[Дубна]] бомбардовањем изотопа 249 Cf једрима изотопа 12-угљеника. Слианим експериментом који је извршио група научника [[1969]]. године на универзитету у Берклију у Калифорнији, добијен је изотоп 257. Добијени резултати се разликују од Курчатових и зато се Совјетима оспорава да су први добили овај елемент. У [[СССР]] је овај елемент 70-их година, након Курчатовљеве смрти, назван '''курчатовијум''' (-{'''Ku'''}-) и тај назив се користио у свим земљама чланицама некадашњег Варшавског пакта, као и у СФРЈ. У САД је коришћен назив ''радерфордијум'', по имену Ернеста Радерфорда. [[IUPAC]] је [[1989]]. године одлучио да елемент носи име унилквадијум (име је добио по својој атомској маси), али следећи, актуелан назив који је IUPAC дао 1997. године је радерфордијум.


Овај елемент се не јавља у природи. До сада је добијено само неколико његових атома. Претпоставља се да се радерфордијум налази на Сунцу и на још неким звездама средње величине.<ref name="ParkesNeorganskaHemija">{{ParkesNeorganskaHemija}}</ref>
Овај елемент се не јавља у природи. До сада је добијено само неколико његових атома. Претпоставља се да се радерфордијум налази на Сунцу и на још неким звездама средње величине.<ref name="ParkesNeorganskaHemija">{{ParkesNeorganskaHemija}}</ref>

Верзија на датум 6. април 2012. у 10:44

Радерфордијум
Општа својства
Име, симболрадерфордијум, Rf
У периодном систему
Водоник Хелијум
Литијум Берилијум Бор Угљеник Азот Кисеоник Флуор Неон
Натријум Магнезијум Алуминијум Силицијум Фосфор Сумпор Хлор Аргон
Калијум Калцијум Скандијум Титанијум Ванадијум Хром Манган Гвожђе Кобалт Никл Бакар Цинк Галијум Германијум Арсен Селен Бром Криптон
Рубидијум Стронцијум Итријум Цирконијум Ниобијум Молибден Технецијум Рутенијум Родијум Паладијум Сребро Кадмијум Индијум Калај Антимон Телур Јод Ксенон
Цезијум Баријум Лантан Церијум Празеодијум Неодијум Прометијум Самаријум Европијум Гадолинијум Тербијум Диспрозијум Холмијум Ербијум Тулијум Итербијум Лутецијум Хафнијум Тантал Волфрам Ренијум Осмијум Иридијум Платина Злато Жива Талијум Олово Бизмут Полонијум Астат Радон
Францијум Радијум Актинијум Торијум Протактинијум Уранијум Нептунијум Плутонијум Америцијум Киријум Берклијум Калифорнијум Ајнштајнијум Фермијум Мендељевијум Нобелијум Лоренцијум Радерфордијум Дубнијум Сиборгијум Боријум Хасијум Мајтнеријум Дармштатијум Рендгенијум Коперницијум Нихонијум Флеровијум Московијум Ливерморијум Тенесин Оганесон
Hf

Rf

(Upo)
лоренцијумрадерфордијумдубнијум
Атомски број (Z)104
Група, периодагрупа 4, периода 7
Блокd-блок
Категорија  прелазни метал
Рел. ат. маса (Ar)267,12179[1]
Масени број267 (најстабилнији изотоп)
Ел. конфигурација[Rn]5f146d27s2
по љускама
2, 8, 18, 32, 32, 10, 2
Физичка својства
Агрегатно стањенепознато
Атомска својства
Оксидациона стања4
Остало
CAS број53850-36-5
референцеВикиподаци

Радерфордијум (Rf, латински - rutherfordium), раније унилквадијум (Unq) је прелазни метал.[2] Назив је добио по имену физичара Ернеста Радерфорда.

Поседује изотопе чије се атомске масе налазе између 257-262.

Изотоп 260 је добијен (неки то оспоравају) 1964. године од Ивана Курчатова у Руском граду Дубна бомбардовањем изотопа 249 Cf једрима изотопа 12-угљеника. Слианим експериментом који је извршио група научника 1969. године на универзитету у Берклију у Калифорнији, добијен је изотоп 257. Добијени резултати се разликују од Курчатових и зато се Совјетима оспорава да су први добили овај елемент. У СССР је овај елемент 70-их година, након Курчатовљеве смрти, назван курчатовијум (Ku) и тај назив се користио у свим земљама чланицама некадашњег Варшавског пакта, као и у СФРЈ. У САД је коришћен назив радерфордијум, по имену Ернеста Радерфорда. IUPAC је 1989. године одлучио да елемент носи име унилквадијум (име је добио по својој атомској маси), али следећи, актуелан назив који је IUPAC дао 1997. године је радерфордијум.

Овај елемент се не јавља у природи. До сада је добијено само неколико његових атома. Претпоставља се да се радерфордијум налази на Сунцу и на још неким звездама средње величине.[3]

Његове физичке и хемијске особине нису познате, али претпоставља се да је он метал сличних особина као и титанијум.

Његова електронска конфигурација такође није позната јер је добијен у облику плазме. По правилима она би требала да буде: радон + 5f146d27s2

Референце

  1. ^ Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305. 
  2. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  3. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Шаблон:Link GA