Радерфордијум — разлика између измена
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 62: | Ред 62: | ||
Поседује изотопе чије се атомске масе налазе између 257-262. |
Поседује изотопе чије се атомске масе налазе између 257-262. |
||
Изотоп 260 је добијен (неки то оспоравају) [[1964]]. године од Ивана Курчатова у [[Русија|Руском]] граду [[Дубна]] бомбардовањем изотопа 249 Cf једрима изотопа 12-угљеника. Слианим експериментом који је извршио група научника [[1969]]. године на универзитету у Берклију у Калифорнији, добијен је изотоп 257. Добијени резултати се разликују од Курчатових и зато се Совјетима оспорава да су први добили овај елемент. У [[СССР]] је овај елемент 70-их година, након Курчатовљеве смрти, назван '''курчатовијум''' и тај назив се користио у свим земљама чланицама некадашњег Варшавског пакта, као и у СФРЈ. У САД је коришћен назив ''радерфордијум'', по имену Ернеста Радерфорда. [[IUPAC]] је [[1989]]. године одлучио да елемент носи име унилквадијум (име је добио по својој атомској маси), али следећи, актуелан назив који је IUPAC дао 1997. године је радерфордијум. |
Изотоп 260 је добијен (неки то оспоравају) [[1964]]. године од Ивана Курчатова у [[Русија|Руском]] граду [[Дубна]] бомбардовањем изотопа 249 Cf једрима изотопа 12-угљеника. Слианим експериментом који је извршио група научника [[1969]]. године на универзитету у Берклију у Калифорнији, добијен је изотоп 257. Добијени резултати се разликују од Курчатових и зато се Совјетима оспорава да су први добили овај елемент. У [[СССР]] је овај елемент 70-их година, након Курчатовљеве смрти, назван '''курчатовијум''' (-{'''Ku'''}-) и тај назив се користио у свим земљама чланицама некадашњег Варшавског пакта, као и у СФРЈ. У САД је коришћен назив ''радерфордијум'', по имену Ернеста Радерфорда. [[IUPAC]] је [[1989]]. године одлучио да елемент носи име унилквадијум (име је добио по својој атомској маси), али следећи, актуелан назив који је IUPAC дао 1997. године је радерфордијум. |
||
Овај елемент се не јавља у природи. До сада је добијено само неколико његових атома. Претпоставља се да се радерфордијум налази на Сунцу и на још неким звездама средње величине.<ref name="ParkesNeorganskaHemija">{{ParkesNeorganskaHemija}}</ref> |
Овај елемент се не јавља у природи. До сада је добијено само неколико његових атома. Претпоставља се да се радерфордијум налази на Сунцу и на још неким звездама средње величине.<ref name="ParkesNeorganskaHemija">{{ParkesNeorganskaHemija}}</ref> |
Верзија на датум 6. април 2012. у 10:44
Општа својства | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Име, симбол | радерфордијум, Rf | ||||||
У периодном систему | |||||||
| |||||||
Атомски број (Z) | 104 | ||||||
Група, периода | група 4, периода 7 | ||||||
Блок | d-блок | ||||||
Категорија | прелазни метал | ||||||
Рел. ат. маса (Ar) | 267,12179[1] | ||||||
Масени број | 267 (најстабилнији изотоп) | ||||||
Ел. конфигурација | [Rn]5f146d27s2 | ||||||
по љускама | 2, 8, 18, 32, 32, 10, 2 | ||||||
Физичка својства | |||||||
Агрегатно стање | непознато | ||||||
Атомска својства | |||||||
Оксидациона стања | 4 | ||||||
Остало | |||||||
CAS број | 53850-36-5 | ||||||
Радерфордијум (Rf, латински - rutherfordium), раније унилквадијум (Unq) је прелазни метал.[2] Назив је добио по имену физичара Ернеста Радерфорда.
Поседује изотопе чије се атомске масе налазе између 257-262.
Изотоп 260 је добијен (неки то оспоравају) 1964. године од Ивана Курчатова у Руском граду Дубна бомбардовањем изотопа 249 Cf једрима изотопа 12-угљеника. Слианим експериментом који је извршио група научника 1969. године на универзитету у Берклију у Калифорнији, добијен је изотоп 257. Добијени резултати се разликују од Курчатових и зато се Совјетима оспорава да су први добили овај елемент. У СССР је овај елемент 70-их година, након Курчатовљеве смрти, назван курчатовијум (Ku) и тај назив се користио у свим земљама чланицама некадашњег Варшавског пакта, као и у СФРЈ. У САД је коришћен назив радерфордијум, по имену Ернеста Радерфорда. IUPAC је 1989. године одлучио да елемент носи име унилквадијум (име је добио по својој атомској маси), али следећи, актуелан назив који је IUPAC дао 1997. године је радерфордијум.
Овај елемент се не јавља у природи. До сада је добијено само неколико његових атома. Претпоставља се да се радерфордијум налази на Сунцу и на још неким звездама средње величине.[3]
Његове физичке и хемијске особине нису познате, али претпоставља се да је он метал сличних особина као и титанијум.
Његова електронска конфигурација такође није позната јер је добијен у облику плазме. По правилима она би требала да буде: радон + 5f146d27s2
Референце
- ^ Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305.
- ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
- ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.