Дубнијум — разлика између измена
поправљам граматику |
мНема описа измене |
||
Ред 55: | Ред 55: | ||
Вероватно поседује изотопе чије се атомске масе налазе између 257-262. |
Вероватно поседује изотопе чије се атомске масе налазе између 257-262. |
||
[[Изотоп]]и 260 и 261 су вероватно добијени (неки то оспоравају) [[1967]]. године од стране [[Иван Курчатов|Ивана Курчатова]] у Руском граду Дубна, бомбардовањем изотопа 249 Cf једрима изотопа 15 азота. Сличаним експериментом који је извршио Adrew Ghiorso [[1969]]. године на универзитету у [[Беркли]]ју у [[Калифорнија|Калифорнији]] добијен је изотоп 262. Резултати Ghiorsa се разликују од Курчатових резултата и зато се Русима оспоравало да су први добили овај елемент. Руси вероватно и нису били сигурни свог успеха јер се нису усудили да дају име овом елементу. Американци су користили назив који је предложио Алберт Ghiorso: '' |
[[Изотоп]]и 260 и 261 су вероватно добијени (неки то оспоравају) [[1967]]. године од стране [[Иван Курчатов|Ивана Курчатова]] у Руском граду Дубна, бомбардовањем изотопа 249 Cf једрима изотопа 15 азота. Сличаним експериментом који је извршио Adrew Ghiorso [[1969]]. године на универзитету у [[Беркли]]ју у [[Калифорнија|Калифорнији]] добијен је изотоп 262. Резултати Ghiorsa се разликују од Курчатових резултата и зато се Русима оспоравало да су први добили овај елемент. Руси вероватно и нису били сигурни свог успеха јер се нису усудили да дају име овом елементу. Американци су користили назив који је предложио Алберт Ghiorso: ''ханијум'' (од презимена [[Ото Хан]]а). Ипак је име елемента промењено у дубнијум јер је откривен у Дубни. |
||
Овај елемент се не јавља у природи. До сада је добијено само неколико његових атома. Претпоставља се да се дубнијум налази на Сунцу и на још неким звездама средње величине. |
Овај елемент се не јавља у природи. До сада је добијено само неколико његових атома. Претпоставља се да се дубнијум налази на Сунцу и на још неким звездама средње величине. |
Верзија на датум 6. април 2012. у 11:07
Општа својства | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Име, симбол | дубнијум, Db | ||||||
У периодном систему | |||||||
| |||||||
Атомски број (Z) | 105 | ||||||
Група, периода | група 5, периода 7 | ||||||
Блок | d-блок | ||||||
Категорија | прелазни метал | ||||||
Рел. ат. маса (Ar) | 268,12567[1] | ||||||
Масени број | 268 (најстабилнији изотоп) | ||||||
Ел. конфигурација | [Rn]5f146d37s2 | ||||||
по љускама | 2, 8, 18, 32, 32, 11, 2 | ||||||
Физичка својства | |||||||
Агрегатно стање | непознато | ||||||
Атомска својства | |||||||
Оксидациона стања | 5 | ||||||
Остало | |||||||
CAS број | 53850-35-4 | ||||||
Дубнијум (Db, лат. dubnium), претходно се звао унилпентијум (Unp) и ханијум (Ha), је прелазни метал.[2] Име је добио по руском граду Дубна.
Вероватно поседује изотопе чије се атомске масе налазе између 257-262.
Изотопи 260 и 261 су вероватно добијени (неки то оспоравају) 1967. године од стране Ивана Курчатова у Руском граду Дубна, бомбардовањем изотопа 249 Cf једрима изотопа 15 азота. Сличаним експериментом који је извршио Adrew Ghiorso 1969. године на универзитету у Берклију у Калифорнији добијен је изотоп 262. Резултати Ghiorsa се разликују од Курчатових резултата и зато се Русима оспоравало да су први добили овај елемент. Руси вероватно и нису били сигурни свог успеха јер се нису усудили да дају име овом елементу. Американци су користили назив који је предложио Алберт Ghiorso: ханијум (од презимена Ото Хана). Ипак је име елемента промењено у дубнијум јер је откривен у Дубни.
Овај елемент се не јавља у природи. До сада је добијено само неколико његових атома. Претпоставља се да се дубнијум налази на Сунцу и на још неким звездама средње величине.
Његове физичке и хемијске особине нису познате, али претпоставља се да је он метал сличних особина као и ванадијум.[3]
Његова електронска конфигурација такође није позната јер је добијен у облику плазме. По правилима она би требала да буде: радон + 5f146d37s2
Извори
- ^ Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305.
- ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
- ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.