Дубнијум — разлика између измена

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
поправљам граматику
мНема описа измене
Ред 55: Ред 55:
Вероватно поседује изотопе чије се атомске масе налазе између 257-262.
Вероватно поседује изотопе чије се атомске масе налазе између 257-262.


[[Изотоп]]и 260 и 261 су вероватно добијени (неки то оспоравају) [[1967]]. године од стране [[Иван Курчатов|Ивана Курчатова]] у Руском граду Дубна, бомбардовањем изотопа 249 Cf једрима изотопа 15 азота. Сличаним експериментом који је извршио Adrew Ghiorso [[1969]]. године на универзитету у [[Беркли]]ју у [[Калифорнија|Калифорнији]] добијен је изотоп 262. Резултати Ghiorsa се разликују од Курчатових резултата и зато се Русима оспоравало да су први добили овај елемент. Руси вероватно и нису били сигурни свог успеха јер се нису усудили да дају име овом елементу. Американци су користили назив који је предложио Алберт Ghiorso: ''Ханијум'' (од презимена [[Ото Хан]]а). Ипак је име елемента промењено у дубнијум јер је откривен у Дубни.
[[Изотоп]]и 260 и 261 су вероватно добијени (неки то оспоравају) [[1967]]. године од стране [[Иван Курчатов|Ивана Курчатова]] у Руском граду Дубна, бомбардовањем изотопа 249 Cf једрима изотопа 15 азота. Сличаним експериментом који је извршио Adrew Ghiorso [[1969]]. године на универзитету у [[Беркли]]ју у [[Калифорнија|Калифорнији]] добијен је изотоп 262. Резултати Ghiorsa се разликују од Курчатових резултата и зато се Русима оспоравало да су први добили овај елемент. Руси вероватно и нису били сигурни свог успеха јер се нису усудили да дају име овом елементу. Американци су користили назив који је предложио Алберт Ghiorso: ''ханијум'' (од презимена [[Ото Хан]]а). Ипак је име елемента промењено у дубнијум јер је откривен у Дубни.


Овај елемент се не јавља у природи. До сада је добијено само неколико његових атома. Претпоставља се да се дубнијум налази на Сунцу и на још неким звездама средње величине.
Овај елемент се не јавља у природи. До сада је добијено само неколико његових атома. Претпоставља се да се дубнијум налази на Сунцу и на још неким звездама средње величине.

Верзија на датум 6. април 2012. у 11:07

Дубнијум
Општа својства
Име, симболдубнијум, Db
У периодном систему
Водоник Хелијум
Литијум Берилијум Бор Угљеник Азот Кисеоник Флуор Неон
Натријум Магнезијум Алуминијум Силицијум Фосфор Сумпор Хлор Аргон
Калијум Калцијум Скандијум Титанијум Ванадијум Хром Манган Гвожђе Кобалт Никл Бакар Цинк Галијум Германијум Арсен Селен Бром Криптон
Рубидијум Стронцијум Итријум Цирконијум Ниобијум Молибден Технецијум Рутенијум Родијум Паладијум Сребро Кадмијум Индијум Калај Антимон Телур Јод Ксенон
Цезијум Баријум Лантан Церијум Празеодијум Неодијум Прометијум Самаријум Европијум Гадолинијум Тербијум Диспрозијум Холмијум Ербијум Тулијум Итербијум Лутецијум Хафнијум Тантал Волфрам Ренијум Осмијум Иридијум Платина Злато Жива Талијум Олово Бизмут Полонијум Астат Радон
Францијум Радијум Актинијум Торијум Протактинијум Уранијум Нептунијум Плутонијум Америцијум Киријум Берклијум Калифорнијум Ајнштајнијум Фермијум Мендељевијум Нобелијум Лоренцијум Радерфордијум Дубнијум Сиборгијум Боријум Хасијум Мајтнеријум Дармштатијум Рендгенијум Коперницијум Нихонијум Флеровијум Московијум Ливерморијум Тенесин Оганесон
Ta
↑
Db
↓
(Upe)
радерфордијум ← дубнијум → сиборгијум ‍
Атомски број (Z)105
Група, периодагрупа 5, периода 7
Блокd-блок
Категорија  прелазни метал
Рел. ат. маса (Ar)268,12567[1]
Масени број268 (најстабилнији изотоп)
Ел. конфигурација[Rn]5f146d37s2
по љускама
2, 8, 18, 32, 32, 11, 2
Физичка својства
Агрегатно стањенепознато
Атомска својства
Оксидациона стања5
Остало
CAS број53850-35-4
референце • Википодаци

Дубнијум (Db, лат. dubnium), претходно се звао унилпентијум (Unp) и ханијум (Ha), је прелазни метал.[2] Име је добио по руском граду Дубна.

Вероватно поседује изотопе чије се атомске масе налазе између 257-262.

Изотопи 260 и 261 су вероватно добијени (неки то оспоравају) 1967. године од стране Ивана Курчатова у Руском граду Дубна, бомбардовањем изотопа 249 Cf једрима изотопа 15 азота. Сличаним експериментом који је извршио Adrew Ghiorso 1969. године на универзитету у Берклију у Калифорнији добијен је изотоп 262. Резултати Ghiorsa се разликују од Курчатових резултата и зато се Русима оспоравало да су први добили овај елемент. Руси вероватно и нису били сигурни свог успеха јер се нису усудили да дају име овом елементу. Американци су користили назив који је предложио Алберт Ghiorso: ханијум (од презимена Ото Хана). Ипак је име елемента промењено у дубнијум јер је откривен у Дубни.

Овај елемент се не јавља у природи. До сада је добијено само неколико његових атома. Претпоставља се да се дубнијум налази на Сунцу и на још неким звездама средње величине.

Његове физичке и хемијске особине нису познате, али претпоставља се да је он метал сличних особина као и ванадијум.[3]

Његова електронска конфигурација такође није позната јер је добијен у облику плазме. По правилима она би требала да буде: радон + 5f146d37s2

Извори

  1. ^ Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305. 
  2. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  3. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 
Дубнијум на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дубнијум&oldid=5431092”