Хрвати у Војводини — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 45: Ред 45:


Део Хрвата у сремским селима [[Хртковци]] и [[Никинци]], у [[Општина Рума|општини Рума]], вуку порекло од католичких Албанаца, такозваних [[Клименти|Климената]], који су се тамо населили [[1737.]] године,<ref>-{Borislav Jankulov, ''Pregled kolonizacije Vojvodine u 18. i 19. veku'', Novi Sad-Pančevo 2003, str. 61.}-</ref> а део их је досељен из Лике почетком 19. века.
Део Хрвата у сремским селима [[Хртковци]] и [[Никинци]], у [[Општина Рума|општини Рума]], вуку порекло од католичких Албанаца, такозваних [[Клименти|Климената]], који су се тамо населили [[1737.]] године,<ref>-{Borislav Jankulov, ''Pregled kolonizacije Vojvodine u 18. i 19. veku'', Novi Sad-Pančevo 2003, str. 61.}-</ref> а део их је досељен из Лике почетком 19. века.
<ref>-{Hrvoje Salopek: Ogulinsko-modruški rodovi, Matica hrvatska Ogulin, Hrvatska matica iseljenika Zagreb, Hrvatsko rodoslovno društvo "Pavao Ritter Vitezović" Zagreb, Zagreb, 2007. [15] Milan Kranjčević: Švica, Katedra Čakavskog sabora pokrajine Gacke, Otočac 2003. god.}-</ref>
<ref>-{Hrvoje Salopek: Ogulinsko-modruški rodovi, Matica hrvatska Ogulin, Hrvatska matica iseljenika Zagreb, Hrvatsko rodoslovno društvo "Pavao Ritter Vitezović" Zagreb, Zagreb, 2007.}-</ref>


== Историја ==
== Историја ==

Верзија на датум 7. април 2012. у 13:30

Хрвати у Војводини
Региони са значајном популацијом
Суботица10.424[1]
Сомбор8.106[2]
Нови Сад6.269[3]
Сонта2.966
Сремска Митровица2.130
Бачки Моноштор2.043
Петроварадин1.364
Рума1.027
Доњи Таванкут1.234
Бачки Брег738
Шид724
Језици
Хрватски језик
Религија
претежно католичка
Сродне етничке групе
индоевропска
  Словени
     Јужни Словени

Хрвати у Војводини су једна од националних мањина у тој аутономној покрајини Републике Србије.[4][5] Према попису из 2002. године, Хрвата је у Војводини било 56.546 и чинили су 2,78% становништва ове покрајине. По вероисповести, Хрвати у Војводини су углавном католици, али има и других вероисповести,[6] док је хрватски језик један од шест службених језика Војводине.[7][8]

Насељеност

У протеклом веку део буњевачке популације са простора Војводине обухваћен је хрватском националном заједницом.[9]

Буњевци су већином концентрисани на северу Бачке, у Суботици, Бикову, Горњем и Доњем Таванкуту, Ђурђину , Малој Босни и Старом Жеднику.

Шокци су већином концентрисани у западној Бачкој, у Сонти, у Апатину, Берегу и Моноштору, те у Срему.

Део Хрвата у сремским селима Хртковци и Никинци, у општини Рума, вуку порекло од католичких Албанаца, такозваних Климената, који су се тамо населили 1737. године,[10] а део их је досељен из Лике почетком 19. века. [11]

Историја

Од пада Босне под Турке до сеобе у Подунавље и Потисје

Иако је старешина босанског реда фрањеваца фра Анђео Звиздовић 1463. године издјествовао код Мехмеда II да се босанским католицима изда слобода вероисповести, одрубљивање глава водећим босанским људима још исте године у Сарајеву пољуљало је поверење народа у Турке.[12]

Сеоба Буњеваца у Далмацију одвијала се у највећој мери током ослободилачког рата 1683-1699. Након разбијања опсаде Беча и ослобођења Будима, Лудвиг Вилхелм Баденски је са својом победничком војском кренуо према југу и ослободио Босну од Турака.[13]

Баварски кнез Максимилијан II Емануел је 9. јула 1687. препоручио Буњевце Војном савету у Бечу, да би им, ради становања, саградио три плота у Сегедину, Суботици и Баји.[14] Буњевци су дошли под вођством осамнаест фрањевачких калуђера у Суботицу. Једни су се настанили у Суботици, на месту данашњег фрањевачког манастира, а други у Сегедин.

Под хабзбуршком влашћу

Мађари су највеће успехе у помађаривању немађарског народа у Угарској постигли у првој половини 19. века, и то без државне власти, без мађарског званичног језика и без мађарске обавезне наставе. То им је успело једино захваљујући својој друштвеној и привредној превази над извесеним делом национално неизграђених и привредно заосталих народа Угарске. А пошто су добили власт у руке, Мађари су покушали насилним путем да убрзају однарођивање немађарског народа у Угарској. Међутим, ма како се то чинило невероватно, Мађари су до Револуције бројно напредовали сразмерно боље него после Нагодбе.[15]

Па ипак, не треба губити из вида следеће. Иако је освајачка способност школе и наставе у рукама владајућег елемента мања него што се обично мисли, ипак оне као оруђе мањинских група имају знатну, одбрамбену снагу. У великој мери оне могу да појачају пресудан утицај кућевног, породичног круга на национално опредељивање будућих нараштаја. Ово конзервативно деловање домаће средине врше у првом реду жене и мајке које су најближе деци и у најинтимнијем додиру са њима. При том је жена и мајка и по свом друштвеном положају много већма одвојена од контаката и утицаја спољашњег света. Отуда је она најпоузданији носилац и чувар националних наследних добара. Познато је нпр. да су се Мађари стално тужили на друштвену повученост Буњевки које су много мање училе мађарски од мушкараца, Буњеваца.[15]

Први светски рат

Лингвистичка мапа према мађарском попису из 1910. године

Приближавањем српске војске граници монархије, јачала је и политичка активност српског и буњевачког становништва у Војводини.[16]

Пар дана пре доласка српске војске у Суботицу, суботички прваци су формирали Народни одбор Буњеваца и Срба (10. новембар).

Једна група буњевачких омладинаца пронела је 10. новембра велику хрватску заставу кроз главне улице у Суботици, кличући Југославији и позивајући народ на велики народни збор. Појава националне словенске заставе по суботичким улицама изазвала је силно одушљевљење у народу. Представници власти гледали су тај призор са резигнацијом.[17]

Ослободиоци су најзад пристигли 13. новембра. Један од каснијих носилаца хрватске националне свести, поп Блашко Рајић, тада је поздравио српску војску следећим речима:

Господо! У име буњевачко-српског народног вића, у име 70.000 Буњеваца и Срба, који у овом граду станују, част ми је поздравити Вас, као вође победоносне српске војске, као ослободитеље потлачених народа испод тешког јарма... Добро нам дошли, живјели![18]

У Краљевини Југославији

Други светски рат

Терор Хортијевог режима у Бачкој. Лешеви на Сенћанском путу у Суботици.

У Бачкој је мађарска окупација донела нове притиске и прогоне, а реваншизам се усмерио прво на Србе па онда и на остале Словене.[19]

Социјалистичка Југославија

Пред и после распада СФРЈ

Стање данас

Језик

Пословником Скупштине АП Војводине из 2002. године хрватски језик ушао је у званичну употребу.[8] Тако је требао да постане службени језик у Војводини, али будући да то није потврдила Скупштина Србије, одлука није ступила на снагу[20][21]

Године 2009. Статутом АП Војводине хрватски језик и писмо уведени су као један од службених језика и писама у органима и организацијама Аутономне Покрајине Војводине. Постоји преводилац за хрватски језик у Служби за преводилачке послове при покрајинском секретаријату за образовање, управу и националне заједнице.[8]

Хрватски језик у управи и медијима

На целој територији града Суботице од 1993. године хрватски је био службени, али то је значајније заживело тек када је установљена општинска Служба за преводилачке послове на хрватском језику, што је било 2004. године.

Одлуком Скупштине општине Сремска Митровица од краја 2005. године, хрватски језик је званичан у Старој Бингули. Општина Апатин прогласила је 2006. године хрватски језик и писмо службеним у Сонти, док је сомборски статут из 2008. године увео хрватски као службени у Моноштору и Берегу.[22]

По стању од новембра 2009. године, хрватски језик је службени језик на подручју Суботице, Сомбора, Сремске Митровице, Шида и Апатина.[23][24] Од јесени 2009. године, хрватски језик с елементима националне културе се учи у основним школама у Плавној и Вајској.[25] У Сремској Митровици се хрватски језик учи у школама такође од јесени 2009. године, али као факултативни предмет.[26] Према договору од 8. децембра 2010. године, у Бачу je у школама започето са спровођењем изучавања хрватског језика и националне културе.[24]

Након што се то дуго најављивало, 1. марта 2010. други програм Радио-телевизија Војводине је започео да емитује редован програм на хрватском језику. Велику улогу у овом догађају је било доношење Статута Војводине који је увео и хрватски језик као службени језик у Војводини. На Трећем програму Радио Новог Сада, намењеном мањинским националним заједницама, РТВ је започео получасовни радијски програм на хрватском језику.[27]

Дијалекти

Демографија

Култура

Манифестације

Медији

Напомене

Референце

  1. ^ „O Subotici (Upoznaj Suboticu - Opšte informacije)”. Приступљено 12. 2. 2012. 
  2. ^ „Детаљније о Сомбору - Званична интернет презентација града Сомбора”. Приступљено 12. 2. 2012. 
  3. ^ „Становништво | Novi Sad”. Приступљено 12. 2. 2012. 
  4. ^ „Влада Републике Србије; Националне мањине”. Приступљено 7. 2. 2012. 
  5. ^ „Vlada Autonomne Pokrajine Vojvodine - Upoznajte Autonomnu Pokrajinu Vojvodinu, Vlada Autonomne Pokrajine Vojvodine - Upoznajte Autonomnu Pokrajinu Vojvodinu”. Приступљено 12. 2. 2012. 
  6. ^ „Становништво Војводине”. Приступљено 12. 2. 2012. 
  7. ^ „Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice”. Приступљено 12. 2. 2012. 
  8. ^ а б в „Službena uporaba hrvatskog jezika”. Приступљено 12. 2. 2012.  Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „urlwww.hnv.org.rs” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  9. ^ Aleksandar Raič. (februar 2010). „Nacionalna zajednica Bunjevaca i Statut AP Vojvodine“. Bunjevačke novine, br. 56, str. 20.
  10. ^ Borislav Jankulov, Pregled kolonizacije Vojvodine u 18. i 19. veku, Novi Sad-Pančevo 2003, str. 61.
  11. ^ Hrvoje Salopek: Ogulinsko-modruški rodovi, Matica hrvatska Ogulin, Hrvatska matica iseljenika Zagreb, Hrvatsko rodoslovno društvo "Pavao Ritter Vitezović" Zagreb, Zagreb, 2007.
  12. ^ Bernardin Unji, Istorija Šokaca, Bunjevaca i bosanskih franjevaca, Subotica 2001, str. 29.
  13. ^ Unji, Istorija, str. 13.
  14. ^ Unji, Istorija, str. 45.
  15. ^ а б Владан Јојкић, Национализација Бачке и Баната. Етно-политичка студија, Нови Сад 1931, стр. 83-89.
  16. ^ Saša Marković (novembar 2008). „Dani oslobođenja (treći deo)“. Bunjevačke novine, br. 41, str. 20
  17. ^ Spomenica oslobođenja i ujedinjenja grada Subotice, Subotica 1938, str. 4.
  18. ^ Nevenka Bašić Palković. (novembar 2006). „Spomenica oslobođenja i ujedinjenja grada Subotice“. Bunjevačke novine, br. 16, str. 13
  19. ^ Geza Tikvicki, Slike iz ustanka u Bačkoj, Beograd 1989, str. 316-317.
  20. ^ „Hrvatski postaje službeni jezik u Vojvodini - Vijesti.net - Index.hr”. Приступљено 11. 3. 2012. 
  21. ^ „Руње: Хрватски - службени језик у Војводини! - РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈА ВОЈВОДИНЕ”. Приступљено 11. 3. 2012. 
  22. ^ „Hrvati u Vojvodini danas: 4.4. Službena uporaba hrvatskoga jezika i pisma”. Приступљено 13. 3. 2012. 
  23. ^ „Šid: Hrvatski - službeni | Srbija | Novosti.rs”. Приступљено 13. 3. 2012. 
  24. ^ а б „Radio Subotica: Tradicijski nazivi naselja vraćaju mještanima osjećaj sigurnosti”. Приступљено 13. 3. 2012.  Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „urlwww.suboticadanas.info” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  25. ^ „Škola u Vajskoj: Započelo izučavanje hrvatskoga jezika | Aktualno | Hrvatska Riječ”. Приступљено 13. 3. 2012. 
  26. ^ „Mitrovački Ä‘aci uče hrvatski jezik”. Приступљено 13. 3. 2012.  C1 control character у |title= на позицији 9 (помоћ)
  27. ^ „РТВ премашила стандарде ЕУ - РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈА ВОЈВОДИНЕ”. Приступљено 13. 3. 2012. 

Види још

Спољашње везе


Шаблон:Етничке групе Војводине

Шаблон:Link FA

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хрвати_у_Војводини&oldid=5434020”