Википедија:Навођење извора

Ова стране је смерница која описује како у чланцима наводити изворе података. Да се наводе извори података наводе политике Википедија:Без оригиналног истраживања и Википедија:Проверљивост. То значи да било који материјал који се оспори и за који није наведен материјал било који уредник може да уклони. За више информација погледајте горе наведене стране и Википедија:Поуздани извори.

Ова страна је изузетно исцрпан водич; једноставно упутство које покрива основну употребу у готово свим случајевима се налази на Википедија:Референцирање за почетнике.

Потребе за навођење извора

• Помагање корисницима да пронађу поуздане изворе података о теми;
• обезбеђивање веродостојности чланка и могућности да сваки читалац или уредник може проверити информацију;
• побољшање опште веродостојности и меродавности Википедије;
• показивање да ваш допринос није оригинално истраживање;
• смањивање вероватноће уредничких спорова, или решавање оних до којих се дошло; и
• давање признања извору за пружање корисних података и избегавање оптужбе за плагијат.

Примедба: чланци Википедије не могу бити коришћени као извори.

Када наводити изворе

Када додате садржај

За начине проналажења извора за навођење, погледајте Проналажење доброг извора...

Ако додате било какав податак у чланак, нарочито ако је споран или је вероватно да ће бити оспорен, треба да наведете и извор. Ако не знате како да обликујете навод, други ће га средити за вас. Просто наведите све податке које можете.

Уопштено, чак и када пишете по сећању, требало би да активно тражите меродавну референцу за навођење. Ако пишете из сопственог знања, онда би требало да знате довољно и да нађете добру референцу при којој се читалац може сам информисати о теми - ви нећете вечито бити на располагању да одговарате на питања. Основна ствар је да помогнете читаоцу и осталим уредницима.

Навођење је нарочито важно када пишете о мишљењима која постоје о одређеном питању. Избегавајте неодређене тврдње као што је „Неки људи кажу...“. Уместо тога, учините да је оно што напишете проверљиво: пронађите одређену особу или групу која има то мишљење, спомените је по имену и дајте навод из меродавне публикације у којој се то мишљење изражава. Запамтите да Википедија није место на којем треба да изражавате своје мишљење нити за оригинално истраживање.

Будући да је ово Википедија на српском језику, кад год је могуће, треба навести извор на српском језику, који би требало да увек има предност над другим језицима исте тежине. Међутим, тамо где је то прикладно, наведите и референце на другим језицима. Ако наводите из извора на другом језику, треба навести превод на српски језик уз навод на изворном језику поред њега.

Када цитирате некога

Када цитирате из објављеног материјала, увек додајте и навод, а навод би требао да се налази одмаг после цитата, који би требало да је омеђен двоструким знацима навода — „овако“ — или једноструким наводницима ако је цитат унутар цитата — „следи један такав ‘цитат’ за пример“.

Када проверите садржај

Можете да наведете извор и за материјал који нисте ви написали ако користите извор да проверите тај материјал. Додавање извора у чланак је одличан начин да допринесете Википедији. На Википедији на енглеском можете видети и организовано спровођење овога, на странама en:Wikipedia:Forum for Encyclopedic Standards и en:Wikipedia:WikiProject Fact and Reference Check. За било коју изјаву можете навести и директне цитате, као метод за олакшавање провере чињеница.

Текст који је, или ће вероватно бити, оспорен

Оспорени текст се може одмах потпуно уклонити или преместити из чланка на страну за разговор на расправу. Ако је оспорени текст безопасан, и само сматрате да би био потребан извор, ставите шаблон {{чињеница}} на крају спорне реченице или дела реченице. Шаблон {{провера навода}} може бити користан за означавање цитата који су извађени из контекста или за друге злоупотребе цитата. Нецензурисана критика или негативни материјал из биографија живих особа се може одмах уклонити, без стављања на страну за разговор. Погледајте :en:Wikipedia:Biographies of living persons и :en:Wikipedia:Libel.

Размишљајте унапред. Покушајте да замислите да ли би људи могли да посумњају у оно што сте написали, или би им могло затребати више података. Ако оно што напишете на Википедији подупрете позивањем на јасан и поуздан извор, ваши прилози ће добити на стабилности.

Посредни извори: кажите где сте ви то нашли

Уобичајена грешка је копирање података о наводу из другог извора без навођена посредника. На пример, можете пронаћи податак на веб сајту, који тврди да је из неке књиге. Осим ако сами не проверите ту информацију у тој књизи, ваш стварни извор је тај сајт и морате га споменути. Стога сама веб страна мора бити поуздан извор. Ваш навод може да помиње само веб страну, или можете да пружите и више података на овај начин::

• <Веб страна>, која цитира <књигу>, или
• <Књига>, цитирана на <веб страни>.

Међутим, књигу не треба да наводите осим ако сте је сами прегледали. Ако сте је проверили, више нема потребе да наводите веб страну, али је и даље можете поменути ако би то читаоцима био користан податак. То можете учинити у овом облику:

• <Књига> (види још <веб страну>).

Међутим, поведите рачуна да не усмерите читаоце ка веб страни која би се могла сматрати непоузданом. Смисао овог правила је да омогући читаоцима да сами процене поузданост доказа и да им се омогући да их провере макар онолико колико сте то и ви урадили.

Које изворе наводити

Главна страница: Википедија:Поуздани извори

Дајте предност трећим странама, изворима на српском језику које су јавно потврђени (енгл. peer-reviewed).

Како и где наводити изворе

Види још: Википедија:Навођење укратко

• Када пишете нови чланак или додајете референце у постојећи чланак који нема ниједну, држите се установљене праксе у датој професији или области на коју се чланак односи (ако постоји и није спорна).
• Они који су претходно допринели чланку обично знају установљену праксу - ако је могуће, пратите њихов стил ако чланак већ има референце.
• Ако установљена пракса не постоји или је оспорена, уредници на чланку треба да одлуче о стилу за који сматрају да представља одговарајућу равнотежу између очувања читљивости текста и што веће прецизности и приступачности навода.
• Ако се уредници разилазе по питању одговарајућег стила за наводе, треба да препусте одлуку о најпогоднијем облику за приказ референци онима који доприносе највише садржаја чланку. Ако се не може постићи споразум, треба да се користи стил навода првог главног доприносиоца.

Ако нисте начисто који систем или стил треба користити, запамтите следеће: најважнија ствар је пружити све информације које су некоме потребне да идентификује и нађе извор. Ако је потребно, ставите те податке на страну за разговор, или у коментар на главној страни, или питајте друге како да их правилно обликујете за тај чланак.

Расправу о различитим стиловима навођења можете пронаћи испод.

• Водич који се лако прати, можете наћи у одељку Википедија:Навођење извора/примери стила
• Неки уредници више воле да користе шаблоне за обликовање референци; погледајте преглед шаблона за цитате; за кориснике који су упознати са поступком цитирања а којима треба референца, постоји и брзи водич.
• Лендмарк машина за цитирање (енгл. Landmark Citation Machine) је такође добра за стварање библиографија. Редовно се ажурира и ради на три одвојена сервера.
• Wikicite је бесплатан програм, тренутно у развоју, чија је сврха да помогне људима да прописно референцирају своје доприносе Википедији. Написан је у програмском окружењу Вижуал бејзик .НЕТ, те је прикладан само за кориснике оперативних система Виндоуз 2000 и Виндоуз XP. Изворни код и програм су доступни бесплатно; више детаља је доступно на корисничкој страни аутора.

Систем приказа референци у чланцима Википедије се временом може променити; јасноћа и доследност у чланцима су битнији од строгог спровођења неког одређеног система.

Запамтите: најважније је унети исцрпне податке о референци - тј. довољно података да читалац може релативно лако да пронађе првобитни (оригинални) извор.

Бројеви страна

Прецизност у коришћењу извора треба да буде испраћена прецизношћу навода. Када цитирате књиге или чланке, где год је могуће, наведите и борј стране. Бројеви страна морају бити наведени у цитату који се држи одређеног облика цитирања или који парафразира или референцира одређени одељак књиге или чланка.

• По Џесики Бенџамин, једна од слабости радикалне политике јесте да „идеализује потлачене, као да су њихови политика и култура недирнути системом доминације, као да народ не учествује у сопственом потчињавању“ (Бенџамин 1988:9).
• Џесика Бенџамин је тврдила да је радикална политика ослабљене својим необазирањем на начина на који потлачени учествују у сопственом потчињавању (Бенџамин 1988:9).

Бројеви страна нису потребни када цитат иде уз општи опис књиге или чланка, или када се књига или чланак у целини користи као пример за одређену тачку гледишта.

• У 1980-има се више феминистикиња бавило феминистичким исчитавањем психоаналитичке мисли (нпр. Галоп 1985, Хамилтон 1982, Роуз 1986, Бенџамин 1988).
• На пример, Џесика Бенџамин се позивала на фројдовске и феминистичке теорије за тврдњу да је у модерном западном друштву однос између мушкараца и жена парадигматски за разне односе доминације и потчињавања. (Бенџамин 1988).

Стилови навођења

Следе различити стилови навођења које можете користити за уношење референци у Википедијине чланке:

• Уграђене HTML везе (везе у тексту)
• Харвардско референцирање, и
• Википедија:Стил референцирања Ванкувер
• Фусноте.

Сва четири стила прихватљиви су стилови навођења извора на Википедији. Немојте мењати из харвардског референцирања у фусноте или обрнуто, а да прво проверите на страни за за разговор да ли неко има нешто против. Ако нема споразума, предност има стил који је користио први главни доприносилац.

Уграђене HTML везе

Главна страница: Википедија:Унутрашње цитирање

MediaWiki софтвер подржава укључивање HTML веза директно у чланак затварањем УРЛ-а у једноструке угласте заграде — [http://www.google.com] — које се приказује овако: [1] Потпун навод би требало дати у одељку референце/библиографија овако:

*[http://www.google.com/ сајт Гугла], које се приказује као:

• сајт Гугла

Новински чланак на који се у чланку позива би се коришћењем уграђених веза могао навести овако — [http://media.guardian.co.uk/site/story/0,14173,1601858,00.html] — а то изгледа овако[2].

Онда би се у одељку библиографија/референце, пун навод дао овако:

*[http://media.guardian.co.uk/site/story/0,14173,1601858,00.html „Сорел оптужује Мурдока за паничну куповину“] Џон Планкет, ''Гардијан'', [[27. октобар]] [[2005]], преузето [[27. октобар|27. октобра]] [[2005]]

што се приказује као:

• „Сорел оптужује Мурдока за паничну куповину“ Џон Планкет, Гардијан, 27. октобар 2005, преузето 27. октобра 2005

У случају новинских чланака са мреже, нарочито је важно навести аутора, наслов, новину и датум издавања, пошто многе новине приче држе на мрежи само одређени део времена пре него што их преместе у архиву. Са пуним наводом, читаоци ће бити у стању да лако пронађу чланак чак иако веза није исправна.

Такође је важно наслов чланка или научног рада ставити под знаке навода, да би Википедија опис садржаја чланка приписала извору, а не себи. На пример, не тврди Википедија да је Сорел оптужио Мурдока за паничну куповину, него Гардијан, и зато треба навести Гардијанов наслов, а не заменити га са „Прича о Мурдоковој паничној куповини“.

Предности ових уграђених веза јесте у томе да читаоци и други уредници могу лако да кликну и сместа оду на наведени чланак, што чини проверу извора веома једноставном, као и то да је такве везе лако направити и одржавати.

Мане су да ће било ко ко узме неки случајан узорак ових веза наћи ће прекинуте уграђене везе. Важно је навести пун навод у одељку библиграфије, тако да читаоци и даље могу да пронађу чланак ако уграђена веза више не функционише.

Харвардско референцирање

Харвардско референцирање спада у најчешће коришћени и стандардан начин навођења извора у природним и друштвеним наукама.

Овај начин обележавања подразумева да се делимични цитат, презиме аутора и година издања, ставе на крај реченице у тексту, а цео цитат на крају текста у абецедном списку у оквиру одељка ==Референце== или ==Извори==.

• Уколико публикација има само једног аутора, додаје се презиме и година издања у заградама после реченице или пасуса, а пре тачке. На пример (Симић 2005).
• Ако постоје два аутора, користи се (Симић & Ристић 2005). За више аутора се наведе (Симић et al. 2005).
• Уколико пасус „Референце“ садржи два или више радова истог аутора који су публиковани исте године, користите слово иза године издавања како бисте раздвојили различите изворе (на пример, (Симић 2005a) и (Симић 2005b). При томе, треба да будете сигурни да сте свуда у тексту користили баш то слово како бисте у пасусу намењеном референцама добили све радове које наводите.

• Ако је датум издавање из неког разлога непознат, користите „n.d.“ (што значи, „no date“, односно „нема датума“).

• Много пута, аутори користе издање књиге које је објављивано после оригиналног издања, односно репринт. У таквим случајевима, често се пишу оба датума, тако што се датум оригинала ставља у заграду и испред датума коришћене едиције:

(Маркс [1867] 1967)

Комплетан назив референце би гласио:

Маркс, Карл. [1867] (1967). Капитал: Критика политичке економије Vol. I. Издао: Фридрих Енгелс. Њујорк: International Publishers. ISBN 00000000

• Уколико се наводи и број стране, по конвенцији се пише (Симић 2005:73).
• Ако се референцира текст који је наведен под знацима навода, тада се извор наводи ван знакова навода, пре тачке, затворен у заграде, „Пример једне битне реченице“ (Симић 2005).
• За текст који је назубљен се референца смешта иза тачке, као овде. (Симић 2005)
• Када се аутор референце наводи у самом тексту чланка, тада се година ставља у заграде; на пример "Симић (2005) тврди ..."

Битно: Харвард начин референцирања захтева да се на дну чланка нађе комплетан опис извора на начин који је описан испод.

Потпуно навођење извора у одељку „Референце“ односно „Извори“

Потпуно навођење извора, односно референцирање, подразумева да на дну чланка постоји одељак ==Референце== или ==Извори==. У оквиру овог одељка је листа подробно описаних извора, по један (*) елеменат листе за сваки извор.

Уобичајено навођење извора подразумева: име аутора, наслов књиге или чланка и датум објављивања. Разна занимања, научне области и издавачи користе различите договоре о томе које информације су значајне и како се наводе. Најчешће је листа поређана алфабетски (азбучно) по презимену аутора. Име издавача и град су необавезни. ИСБН број је такође необавезан. За чланак из новина требало ни навести датум, број часописа, издање и број стране, ако је могуће.

Уобичајено референцирање би изгледало овако:

• McDougall, D. (2003). "Trauma of quake's shattered children". Guardian. Retrieved October 23, 2005.
• Симић, Г. Како наводити изворе, Академски прес, 2005. ISBN 1607000X

или коришћењем шаблона за извор у новинама:

* {{cite journal | author=L. Hussein ''et al'' | title=Nutritional quality and the presence of anti-nutritional factors in leaf protein concentrates (LPC) | journal=International Journal of Food Sciences and Nutrition | year=1999 | volume=50 | issue=5 | pages= 333–343}}

што ће се у чланку видети као:

• L. Hussein; et al. (1999). „Nutritional quality and the presence of anti-nutritional factors in leaf protein concentrates (LPC)”. International Journal of Food Sciences and Nutrition. 50 (5): 333—343. CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)

For more templates to assist formatting, see the citation templates.

Citations for newspaper articles typically include the title of the article in quotes, the byline (author's name), the name of the newspaper in italics, date of publication, and the date you retrieved it if it's online.

Some books have been reprinted several times over the course of the years. Sometimes they have gone through several editions, and sometimes a book may be published by several different publishers. This can raise serious problems for citations, because different editions may be paginated differently. Ideally, all citations in a given article should refer to the same edition by the same publisher, and this edition information should be included in the reference at the end of the article and/or the ISBN (see there) should be given. That way, there would be no confusion over the correct page number for cited quotes or material.

• If the "References" section contains two or more works by the same author but published the same year, use a letter after the year to distinguish the different sources (for example 2005a and 2005b).
• If you do not know the date of publication, try to find it (you could try your local library, the web-page of a national library such as the Library of Congress, or Amazon.com)
• If the date of publication is unavailable, use "n.d." (meaning, no date)
• Many times editors use an edition of a book that was published long after the original publication. In such cases, they must provide the date of the edition they are using or else the ISBN, and preferably both. This is important because different editions may be paginated differently.

As Wikipedia grows it is likely that different editors may rely on different editions of the same book.

• Usually, different editions of the same book are published in different years. In such cases knowing the year is enough information to distinguish the different editions.
• Sometimes, different editions of the same book are published in the same year. This often happens after a copyright has expired, and different publishing companies publish different editions. In such cases, one must know the publisher to distinguish the different editions, or else the ISBN.

It is crucial that complete references be provided for each distinct edition referred to (or cited) in the article, and that each such in-line citation provide enough information to distinguish between editions.

Стил Ванкувер

Стил Ванкувер користи се углавном у чланцима са тематиком из области медицине и сродних наука. Овај стил, према одлуци Међународног комитета уредника медицинских часописа (International Committee of Medical Journal Editors), користи се у свим публикацијама из области медицине и сродних наука. Детаљан опис може се наћи овде, а примери Ванкувер цитирања овде.

• Часопис

Презиме прво слово имена, Презиме прво слово имена, Презиме прво слово имена. Назив чланка. Скраћени назив часописа. година; том(број):бр. страна (од - до).

Пример:

1. Drummond PD. Triggers of motion sickness in migraine sufferers. Headache. 2005;45(6):653-6.
2. Halpern SD, Ubel PA, Caplan AL. Solid-organ transplantation in HIV-infected patients. N Engl J Med. 2002;347(7):284-7.
3. Geck MJ, Yoo S, Wang JC. Assessment of cervical ligamentous injury in trauma patients using MRI. J Spinal Disord. 2001;14(5):371-7.

• Књига

Презиме прво слово имена аутора или издавача. Наслов: поднаслов. Издање (ако није прво). Том.(ако има више томова). Место издања: Издавач; Year. број стране(страна) (ако је потребно).

Пример:

Један аутор

1. Hoppert M. Microscopic techniques in biotechnology. Weinheim: Wiley-VCH; 2003.
2. Storey KB, editor. Functional metabolism: regulation and adaptation. Hoboken (NJ): J. Wiley & Sons; 2004.

Два или више аутора

1. Lawhead JB, Baker MC. Introduction to veterinary science. Clifton Park (NY): Thomson Delmar Learning; 2005.
2. Gilstrap LC, Cunningham FG, Van Dorsten JP, editors. Operative obstetrics. 2nd ed. New York: McGraw-Hill; 2002.

Нема аутора

1. The Oxford concise medical dictionary. 6th ed. Oxford: Oxford University Press; 2003. p. 26.

Касније издање

1. Murray PR, Rosenthal KS, Kobyashi GS, Pfaller MA. Medical microbiology. 4th ed. St Louis: Mosby; 2002.

Више томова

1. Lee GR, Bithell TC, Foerster J, Athens JW, Lukens JN, editors. Wintrobes clinical hematology. 9th ed. Vol 2. Philadelphia: Lea & Febiger; 1993.

Фусноте

Главна страница: Википедија:Фусноте

Технички проблеми са фуснотама

Навођење извора са фуснотама означеним бројевима је спорно на Википедији из неколико разлога:

1. Фусноте се посматрају као један од два стандарда стила цитирања у Чикашком приручнику стила.
2. Фусноте се обично означавају бројевима. Према томе, одредити ко је шта рекао захтева од читаоца да стално скаче од главног дела чланка до одељка са фуснотама и назад. Кад фусноте служе да пруже додатне информације, то углавном није проблем, али ако служе за навођење извора података, то може бити проблематично (јер је понекад врло важно запамтити који извор износи које податке).
3. До недавно, МедијаВики је имало ограничену подршку за фусноте. Конкретно, аутоматско набрајање фуснота се сукобило са употребом уграђених HTML линкова у угластим заградама са аутоматским побројавањем, и иста фуснота се није могла користити више пута са аутоматским побројавањем, мада је овај проблем делимично решен коришћењем новог <ref> тага. (детаљније у Википедија:Фусноте)
4. Многи од данашњих приручника стила не захтевају или не препоручују коришћење фуснота и референцијских енднота за навођење извора Шаблон:Ref harvard. АПА стил не користи фусноте за навођење извора. МЛА приручник стила предлаже коришћење цитирање референци у заградама унутар текстова, чиме се смањује број фуснота у корист библиографских напомена у заградама унутар текста где год је то могуће; такве напомене у заградама унутар текста реферишу на приложене спискове Цитираних радова.
5. Уређивачи не треба да пребацују изворе података из једног система у други, без претходне сагласности на страници за разговор о чланку. На пример, уређивачи не треба у истом чланку да користе и харвардско референцирање и фусноте. Ако не дође до договора, треба користити систем који је користио први већи уређивач чланка. Ово се, међутим, не односи на конкретан стил, који може представљати технички бољитак.

Напомена: ако се у одређеном чланак заиста користе фусноте, фусноте у свом засебном одељку морају обухватати нормално навођење извора, баш као и у одељку „Референце“ за друге уграђене цитате изнад.

Пример

Многе публикације користе бројеве — у угластим заградама и/или у индексу — да упуте на списак извора на крају чланка, нпр. или [1] са:

1. ^ L. Hussein; et al. (1999). „Nutritional quality and the presence of anti-nutritional factors in leaf protein concentrates (LPC)”. International Journal of Food Sciences and Nutrition. 50 (5): 333—343. CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза) -->

1. ^  L. Hussein et al (1999). "Nutritional quality and the presence of anti-nutritional factors in leaf protein concentrates (LPC)". International Journal of Food Sciences and Nutrition 50 (5): 333–343.

Чему уобичајено служе фусноте

• У неким штампаним издањима фусноте се користе за потпуно цитирање извора или за успутне коментаре или информације које могу бити читаоцу занимљиве.
• Нека штампана издања користе харвардски стил цитирања извора а фусноте користе искључиво за успутне коментаре или занимљиве додатне информације. У овом случају су у фусноти напомене које одступају од главног тока приче у чланку али су ипак корисне ради објашњења или стицања комплетне слике или утиска. Овакве напомене су изузетно корисне за накнадне испитиваче чињеница који ће тако добити додатне потврде да је текст чланка подробно и детаљно поткрепљен. Стога је коришћење фуснота као начина да се приложе додатне корисне информације ван главног тока чланка пожељно где год затреба.

Одељак „Напомене“

Првобитно, фусноте су се наводиле на дну странице; напомене су се писале на крају чланка или књиге. Пошто се чланак Википедије може сматрати једном јако дугачком страницом, или текстом који није уопште издељен на странице, Википедијине фусноте се, иако се налазе на самом крају чланка, ипак називају фуснотама.

Предлажемо следећа имена одељака који садрже фусноте на Википедији:

• ==Напомене или Фусноте==
• Одељак ==Напомене и референце==: користи се ако нема посебно одвојеног одељка за изворе, и ако су сви извори за главни садржај покривени фуснотама, али о овоме видети испод.

Одржавање засебног одељка „Референце“ поред постојећег „Напомене“

Често је корисно одржавати одељак „Референце“ и ако се већ користе фусноте. У том одељку се коришћени извори исписују у азбучном поретку. У чланцима који имају много фуснота, извори често постају нечитљиви, поготову кад фусноте садрже и много текста који даје додатне податке. Одељак „Референце“, који садржи само изворе, помаже читаоцима да брзо и лако оцене квалитет коришћених извора података.

Препоручена литература/Спољашње везе

Одељци ==Спољашње везе== и ==Препоручена литература== се могу додати на крај чланка, након одељка „Референце“. Ови одељци могу понудити књиге, чланке и адресе вебсајтова повезаних са темом, који би могли занимати читаоце, али који се нису користили као извори података за тврдње у чланку.

Шта чинити када нека спољашња веза као извор података више не показује на постојећу страницу

Када одређена спољашња веза из одељка „Спољашње везе“ више не показује на постојећу страницу, то није страшно и адреса се може слободно уклонити из чланка. Међутим, нешто већи проблем је када нестане страница коју је чланак користио као извор података. Генерално, употребљена адреса је и даље корисна и треба је задржати; обично се може пронаћи алтернативна веза ка истом тексту. Ево неколико савета:

• Велики број интернет страница се чува у интернет архиви. Просто идите на веб адресу http://www.archive.org/ и укуцајте адресу која више није валидна. Побрините се да споменете датум кад је интернет архива запамтила ту страницу.
• Обично на првобитном сајту можете пронаћи информације да су чланци или целокупан сајт померени на нову адресу. Вреди потражити такве податке и ажурирати постојеће чланке који садрже стару везу.
• Ако је веб адреса споменута чисто као додатак наведеном штампаном извору података, а дотична страница се више не може пронаћи на мрежи, онда се адреса може и потпуно избацити из чланка а подаци о штампаном издању, наравно, задржати.
• Ако уклоњену страницу не можете наћи у интернет архиви, вреди покушати претрагу у Гугловом кешу. У кешу се странице не задржавају дуго, и не вреди повезивати чланке са њима на том месту, али тамо можда можете пронаћи вредне податке о томе где се страница померила.

Ако ниједна од препоручених метода не уроди плодом, немојте уклањати адресу, него је само означите датумом од којег је постала неактивна: чак и као таква она се може искористити као референца одакле су подаци вађени, а могуће је и да се у будућности страница појави у интернет архиви или на старом месту. Обратите пажњу да, премда су неки штампани извори застарели, стручњаци и даље рутински упућују на њих када им се обрати.

Како затражити навођење извора

Ако чланку требају референце (извори), али ви не можете да их пронађете, можете означити чланак шаблоном {{без извора}}. Често је корисније означити појединачне реченице којима је потребно навести извор, коришћењем шаблона {{чињеница}}, који може бити постављен на истом месту у тексту где сматрате да би требало да стоји референца.

Цитирање Википедијиних чланака у другим радовима

Предлоге како треба да изгледа цитат из Википедије у другим радовима можете наћи у чланку Википедија:Цитирање Википедије ; У ову сврху се може користити и алат Цитирај.

Референце

• Concordia Libraries (Concordia University). Citation and Style Guides. Датум приступа 28. децембар 2004. (овде се може наћи списак уобичајених стилова навођења извора)
• Citation Styles Handbook: APA
• Citation Styles Handbook: MLA
• APA Style.org
• Using American Psychological Association (APA) Format (Updated to 5th Edition)
• Citing Electronic Documentation (APA, Chicago, MLA)
• The Columbia Guide to Online Style
• Ritter, R. (2002) The Oxford Style Manual, Oxford University Press. ISBN 0198605641

Препоручена литература

• Psychology with Style: A Hypertext Writing Guide
• A Guide for Writing Research Papers Based on Modern Language Association (MLA) Documentation
• AMA Citation Style
• Chicago/Turabian Documentation
• Citation Guide - Turabian Шаблон:PDF
• General Guidelines for Citing Government Publications
• Guide to Citation Style Guides
• Sociology style (ASR)
• Uniform Requirements for Manuscripts Submitted to Biomedical Journals
• American Chemical Society reference style guidelines

Види још

• Таг <ref>
• Википедија:Референцирање за почетнике
• Википедија:Common knowledge