Бели двор — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м уклоњена категорија Туризам у Београду; додана категорија [[:Категорија:Туристичке атракције у Беогр…
мНема описа измене
Ред 1: Ред 1:
{{Зграда
[[Слика:Beli dvor.jpg|мини|Поглед на предњу фасаду Белог двора, Дедиње]]
|име_зграде = Бели двор
|слика = Beli dvor.jpg
|наслов = Бели двор у Београду
|почетак =
|крај =
|претходна =
|премашена =
|plural =
|локација = {{ЗД СРБ}} [[Београд]], [[Србија]]
|координате =
|статус =
|свечано_отварање =
|саграђена = [[1936]]
|очекивани_завршетак =
|отварање =
|затварање =
|срушена =
|коришћење =
|висина_са_торњем =
|висина =
|највиши_спрат =
|број_спратова =
|број_лифтова =
|вредност =
|површина =
|архитекта = [[Александар Ђорђевић (архитекта)|Александар Ђорђевић]]
|инжињер =
|конструктор =
|аутор =
|власник =
|управљање =
|референце =
}}
[[Слика:BeliDvor2.jpg|мини|десно|Детаљ фасаде Белог двора, Дедиње]]
[[Слика:BeliDvor2.jpg|мини|десно|Детаљ фасаде Белог двора, Дедиње]]
'''Бели двор''' налази се са [[Краљевски двор|Краљевским двором]] у оквиру [[дворски комплекс на Дедињу|дворског комплекса]] на највишем брежуљку Дедиња, на имању површине 135 хектара.
'''Бели двор''' налази се са [[Краљевски двор|Краљевским двором]] у оквиру [[дворски комплекс на Дедињу|дворског комплекса]] на највишем брежуљку Дедиња, на имању површине 135 хектара.

Верзија на датум 18. април 2012. у 09:38

Бели двор
Бели двор у Београду
Бели двор у Београду
Бели двор у Београду
Информације
Локација Шаблон:ЗД СРБ Београд, Србија
Статус завршена
Саграђена 1936
Компаније
Архитекта Александар Ђорђевић
Детаљ фасаде Белог двора, Дедиње

Бели двор налази се са Краљевским двором у оквиру дворског комплекса на највишем брежуљку Дедиња, на имању површине 135 хектара.

Изградња је завршена 1936. године, по пројекту Александра Ђорђевића. Реновиран непосредно после Другог светског рата. Коначно је уређен и опремљен за садашњу намену истовремено са Старим двором (арх. Братислав Стојановић са тимом). Комплекс дворова, уређен као јединствена слободна површина, служи у резиденцијалне сврхе.

Градњу Белог двора започео је 1934. године, приватним средствима краљ Александар I са жељом да направи резиденцију за своје синове (престолонаследника Петра II, краљевића Томислава и краљевића Андреја), али није доживео да види завршетак радова. Изградњу двора довршио је кнез Павле који је, као велики љубитељ уметности, двор опремио вредним уметничким делима.

Уз двор, саграђени су и кухиња и гаража, који су са централним објектом повезани подземним тунелом. Пред почетак Другог светског рата у Европи, кнез Павле је објекту придодао и подземно склониште.

У очекивању пунолетства Петра II Карађорђевића, Бели двор користио је кнез Павле са породицом, а после II светског рата двор је служио као репрезентативни објекат у коме су се одржавале свечаности и примали угледни гости из иностранства.

Попут свог, старијег „суседа“ који је неми сведок историје и политике пре 1945. године, тако су одлуке доношене у Великом салону и Свечаној трпезарији, Белог двора имале пресудну улогу на новију историју Србије. Током председничког мандата Слободана Милошевића (19972000), објекат је коришћен за живу политичку активност, како на унутрашњем, тако и на међународном плану. Последњи шеф државе који је званично примљен у Белом двору био је Председник Белорусије, Александар Лукашенко 1999. године. У Свечаној трпезарији Белог двора, потписан је документ којим се отворио пут за потписивање војно-техничког споразума у Куманову, којим је окончан оружани сукоб НАТО-а и СРЈ отпочет 24. марта 1999. године.

Данас Бели двор, као и читав дворски комплекс на Дедињу користи принц Александар II са породицом. Објекат је пак, власништво Републике Србије.

Бели двор красе дела светских уметника међу којима су слике Николе Пусена, Франсоа Мијеа, Јана Бројгела, Паола Веронезеа и других, а ту је и портрет Краља Александра I од Паје Јовановића.

Трпезарија је опремљена намештајем у стилу чипендејла у којој доминира импозантна витрина са порцеланом из Севра, а Велики и Мали салон намештајем у стилу Луја XV.


Види још

Спољашње везе