Полуга — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 25. април 2012. у 19:19

Полуга првог реда. При равнотежи, ${F_{1}D_{1}}={F_{2}D_{2}}$ .

Полуга је чврсти објекат који се користи за појачање силе примијењене на други објект, уз употребу ослонца. Полуга је једна од 6 једноставних машина, којом се мала сила која дјелује на дужем путу, претвара у велику силу на краћем путу.^[1]

Полуге се користе кад је потребно имати велику силу на једном краћем крају полуге (напримјер - за подизање тешког објекта), а једино мала сила је на располагању на другом дужем крају полуге.^[2]

Треба напоменути да се с тим не постиже „чаробно“ повећање расположиве енергије, јер производ (сила*пут) остаје исти.

Прво испитивање својстава полуге се приписује Архимеду, који је по сазнању свога открића, по легенди рекао: „Дајте ми тачку ослонца, и помјерићу Земљу“.

Полуга се налази у равнотежи када је разлика у моменту сила које дјелују на њу једнака нули. То значи да је ${F_{1}D_{1}}={F_{2}D_{2}}$ .

Врсте полуга

Полуга првог реда. Ослонац је између тачака дјеловања сила.

Полуга другог реда. Ослонац је по страни од тачака дјеловања сила.

Разликујемо полуге:

Првог реда (или врсте) - у којима се тачка ослонца налази између тачака дјеловања силе.
Другог реда (или врсте) - у којима се тачка ослонца налази на једној страни, а дјеловање силе или сила је на другој страни полуге.

Примјери полуге

клацкалица
катапулт
полуга за одваљивање („пајсер“)
весло
маказе
крцкалица за орахе
и други

Извори

^ J. J. Uicker, G. R. Pennock, and J. E. Shigley, 2003, Theory of Machines and Mechanisms, Oxford University Press, New York.
^ Physics in Biology and Medicine, Third edition. Academic Press. 2008. стр. 10. ISBN 978-0-12-369411-9. Непознати параметар |autohr= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ), Chapter 1, p. 10

Види још

Спољашње везе

[1] J. J. Uicker, G. R. Pennock, and J. E. Shigley, 2003, Theory of Machines and Mechanisms, Oxford University Press, New York.

[2] Physics in Biology and Medicine, Third edition. Academic Press. 2008. стр. 10. ISBN 978-0-12-369411-9. Непознати параметар |autohr= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ), Chapter 1, p. 10

[1]

[2]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 [[Слика:LeverPrincleple.svg|Полуга првог реда. При равнотежи, <math>{F_1D_1} = {F_2D_2}</math>.|мини|десно|300п]]
-'''Полуга''' је чврсти објект који се користи за појачање [[сила|силе]] примијењене на други објект, уз употребу ослонца. Полуга је једна од 6 једноставних [[машина]], којом се мала сила која дјелује на дужем [[пут]]у, претвара у велику силу на краћем путу.<ref>-{J. J. Uicker, G. R. Pennock, and J. E. Shigley, 2003, ''Theory of Machines and Mechanisms,'' Oxford University Press, New York.}-</ref>
+'''Полуга''' је чврсти објекат који се користи за појачање [[сила|силе]] примијењене на други објект, уз употребу ослонца. Полуга је једна од 6 једноставних [[машина]], којом се мала сила која дјелује на дужем [[пут]]у, претвара у велику силу на краћем путу.<ref>-{J. J. Uicker, G. R. Pennock, and J. E. Shigley, 2003, ''Theory of Machines and Mechanisms,'' Oxford University Press, New York.}-</ref>
 Полуге се користе кад је потребно имати велику силу на једном краћем крају полуге (напримјер - за подизање тешког објекта), а једино мала сила је на располагању на другом дужем крају полуге.<ref>{{cite book |title=Physics in Biology and Medicine, Third edition |autohr=Paul Davidovits |publisher=Academic Press |year=2008 |isbn=978-0-12-369411-9 |page=10 |url=http://books.google.be/books?id=e9hbt3xisb0C}}, [http://books.google.be/books?id=e9hbt3xisb0C&pg=PA10 -{Chapter 1, p. 10}-]</ref>