Диноша — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 139: | Ред 139: | ||
== Референце == |
== Референце == |
||
{{извори}} |
{{извори}} |
||
== Литература == |
|||
*Група аутора: Историјски лексикон Црне Горе, књига 3, Daly Press-Вијести, 2006. |
|||
==Спољашње везе== |
==Спољашње везе== |
||
Ред 151: | Ред 153: | ||
[[Категорија:Општина Подгорица]] |
[[Категорија:Општина Подгорица]] |
||
[[Категорија:Насељена места у Црној Гори]] |
[[Категорија:Насељена места у Црној Гори]] |
||
[[Категорија:Старовјековна насеља и градови у Црној Гори]] |
|||
[[Категорија:Средњовјековни тргови, насеља и градови у Црној Гори]] |
|||
[[fr:Dinoša]] |
[[fr:Dinoša]] |
||
[[sq:Dinosha]] |
[[sq:Dinosha]] |
Верзија на датум 3. мај 2012. у 10:34
Диноша је насеље у општини Подгорица(градска општина Тузи) у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 520 становника (према попису из 1991. било је 785 становника).Ово насеље припада историјској области Малесије, а настало је на изласку планинског (кањонског) долине ријеке Цијевне, према Зетској равници. Атар насеља је готово подједнако и брдски и равничарски, а захвата површину од 420 хектара, тј. 4,2 км2.
Историја
Стари вијек
Диноша је као насеље постојала још у античком периоду, о чему свједочи цитадела на платоу омањег брда Ћутеза. На простору овог објекта су сачувани бедеми рађени од крупнијих квадара, у хеленистичком опусу. У римском периоду, Диноша је била везана за антички град Дукљу, поред осталог и добро очуваним остацима водовода, којим се она снадбијевала водом (извориште и колектор водовода констатовани су у овом мјесту, на обали ријеке Цијевне).
Средњи вијек
У средњм вијеку Диноша је знатно развијено насеље, о чему свједочи повеља краља Милутина из 1314. године. Повезивала је добар дио Малесије са тргом Подгорица, Спужом и Оногоштом (Никшићем). У склопу садашњег гробља у насељу, налазе се темељи (остаци цркве) Св. Архангела Михаила. Насеље је посједовало своје планине у областима Коштице, Рикавца и Широкара. Временом су формиране комунице (у брдском и равничарском дијелу) а коришћене су с јесени и прољећа. Љети , уз уобичајену накнаду, стоку су давали на издржавање сточарима из предјела данашњих Куча и Затријепча.
Османска власт
За вријеме османске власти, Диноша је једно од средишта и за исламизацију досељаваног становништва, са једном од најстаријих џамија у околини Подгорице. Из ње су се исламизирани Малисори селили према Никшићу, Спужу и Подгорици. На брду Планици се налазе остаци тврђаве из турског периода. Становништво Диноше је претежно исламизирано (према подацима из 1941. године, у насељу је живјело 69 римокатолика и 308 муслимана).
Диноша | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Црна Гора |
Општина | Подгорица |
Становништво | |
— (2011) | 520 |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 25′ 04″ С; 19° 20′ 12″ И / 42.417833° С; 19.336666° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Остали подаци | |
Позивни број | 020 |
Регистарска ознака | PG |
Демографија
У насељу Диноша живи 368 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 35,4 година (35,9 код мушкараца и 34,9 код жена). У насељу има 107 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 4,86.
Ово насеље је великим делом насељено Албанцима (према попису из 2003. године).
|
|
м | ж |
|||
? | 3 | 4 | ||
80+ | 10 | 6 | ||
75—79 | 8 | 5 | ||
70—74 | 2 | 9 | ||
65—69 | 14 | 12 | ||
60—64 | 9 | 17 | ||
55—59 | 10 | 9 | ||
50—54 | 24 | 12 | ||
45—49 | 16 | 24 | ||
40—44 | 10 | 16 | ||
35—39 | 15 | 11 | ||
30—34 | 11 | 20 | ||
25—29 | 18 | 19 | ||
20—24 | 17 | 21 | ||
15—19 | 18 | 25 | ||
10—14 | 24 | 26 | ||
5—9 | 22 | 16 | ||
0—4 | 16 | 21 | ||
Просек : | 20 | 8 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 185 | 61 | 118 | 6 | 0 | 0 |
Женски | 210 | 60 | 125 | 23 | 2 | 0 |
УКУПНО | 395 | 121 | 243 | 29 | 2 | 0 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 61 | 13 | 0 | 0 | 8 |
Женски | 20 | 4 | 0 | 0 | 4 |
УКУПНО | 81 | 17 | 0 | 0 | 12 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 0 | 3 | 3 | 0 | 11 |
Женски | 0 | 0 | 2 | 0 | 1 |
УКУПНО | 0 | 3 | 5 | 0 | 12 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 0 | 2 | 9 | 4 |
Женски | 0 | 1 | 0 | 6 | 2 |
УКУПНО | 0 | 1 | 2 | 15 | 6 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 6 | 0 | 0 | 2 | |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
УКУПНО | 6 | 0 | 0 | 2 |
Референце
- ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, септембар 2005, COBISS-ID 8764176
- ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, септембар 2004, ISBN 86-84433-00-9
- ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, октобар 2004, COBISS.CG-ID 8489488
Литература
- Група аутора: Историјски лексикон Црне Горе, књига 3, Daly Press-Вијести, 2006.