Ејуп Ганић

Др Ејуп Ганић је рођен 3. марта 1946. у Себечеву, Нови Пазар, ФНРЈ. Ејуп Ганић је широј јавности у бившој Југославији познат по томе што је био ратни члан муслиманског председништва Алије Изетбеговића када је почео рат у Сарајеву 1992. године.

Политичка каријера

Ганића је СДА при изборима за предсједништво кандидовала као Југословен, и тиме омогућио прегласавање над Србима у тадашњем седмочланом предсједништву. Седми члан требало је да буде представник националних мањина, и за разлику од предлога СДС-а да то буде кандидат јеврејске националности, на овај начин извршена је својеврсна превара и тиме је СДА остварила премоћ у телу у коме је био предвиђен паритет.

Након што су представници Срба због раста националних нетрпељивости напустили заједничке републичке институције у Сарајеву, Ејуп Ганић је као замјеник Алије Изетбеговића лично руководио преговорима о изласку ЈНА из дијелова града под контролом муслимана. Након гаранција о безбједном изласку које је дао Ејуп Ганић, колона ЈНА је нападнута при чему је убијено 42, рањено 73 а заробљено 215 војника и официра ЈНА.

„ Када Алија изађе, поби све! ” — Ејуп Ганић, наређење Патриотској лиги издато радио везом, 3. мај 1992.

Оптужница за ратни злочин

Министарство унутрашњих послова Србије расписало је због ратног злочина потјерницу Интерпола за 19 лица осумњичених за напад на Дом ЈНА, војну болницу у Сарајеву, колону санитетских возила и војну колону у Добровољачкој улици 2. и 3. маја 1992. године, међу којима је и тадашњи члан крњег (које су Срби претходно напустили) Предсједништва Републике БиХ Ејуп Ганић. Ганићу се на терет ставља ратни злочин против рањеника и болесника, противправно убијање и рањавање непријатеља и употреба недозвољених средстава борбе. Осим овога ратног злочина, Ганићу се приписује и знање о постојању многобројних логора за Србе на простору Сарајева под контролом муслимана када је он био на власти.

Хапшење

Ганић је 1. марта 2010. ухапшен на аеродрому у Лондону по захтјеву Србије због сумње да је учествовао у нападу на касарну и болницу у Сарајеву и војну колону у Добровољачкој улици у Сарајеву у мају 1992. године, када је убијено 42, рањено 73 а заробљено 215 војника и официра ЈНА. Ејуп Ганић је био затворен у лондонском затвору Вондсворт до 11. марта 2010. када је пуштен на условну слободу без права на посједовање пасоша за путовање, ограниченог кретања и уз кауцију од 300.000 фунти до коначне одлуке о екстрадицији. За условно пуштање Ејупа Ганића на слободу је одговорно лобирање муслиманског политичара Хариса Силајџића који је заједно са Ганићем оптужен за ратне злочине у Добровољачкој улици.

Држављанство

Оптужени за ратне злочиње Ејуп Ганић је по рођењу држављанин Републике Србије. Захтјев за упис у књигу држављана Федерације БиХ је поднио тек 8. маја 1998. године, тако да је у вријеме почињеног ратног злочина у Добровољачкој улици и његовог обављања функције у Сарајеву, био једино држављанин Републике Србије, односно страни држављанин у Сарајеву.. Међутим, по изјавама Дамира Арнаута, члана Ганићевог правног тима, Ганић сматра да нема србијанско држављанство, и тврди да после распада СФРЈ није узео ниједан документ из Србије.

Образовање

Дипломирао и магистирао на београдском универзитету где је и радио као истраживач. Докторирао је на Технолошком институту у Бостону, САД. Радио као самостални истраживач у Институту за хемију, технологију и металургију у Београду, асистент-истраживач на Massachusetts Institute of Technology (MIT) у Кембриџу, САД, старији истраживач на Union Cambridge Corporation-Linde Division, у Њујорку, САД, доцент на универзитетима у Њујорку и Чикагу, ванредни професор на University of Illinois у Чикагу, директор УНИС-института, гостујући професор Универзитета Ломоносов Русија.

Објављени радови

Објавио је преко 100 научних и стручних радова, међу којима су "Handbook of Heat Transfer Fundamentals", "Experimental Heat Transfer", "Engineering Turbulence Modelling and Measurements". Добитник награде "Веселин Маслеша".

Јавна осуда за говор мржње

Независно удружење новинара Републике Српске и медији Републике Српске су осудили Ејупа Ганића за говор мржње и вербални напад на новинарку из Републике Српске 6. марта 2011. поводом хапшења Јована Дивјака због учешћа у масакру у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992.

Види још

• Напад на колону ЈНА у Сарајеву
• Напад на колону ЈНА у Тузли
• Харис Силајџић

Спољашње везе

• Снимак: Напад на колону ЈНА у Сарајеву (језик: српски)
• Радио Телевизија Републике Српске (језик: српски)
• Arrest Warrant for Ejup Ganic (језик: енглески)
• Serbia probes 1992 attack on Army in Sarajevo (језик: енглески)
• Dobrovoljacka Street (језик: енглески)

Извори

• Снимак: Напад на колону ЈНА у Сарајеву (језик: српски)
• Међу убијеним војницима бивше ЈНА у Добровољачкој улици смртно страдало и шест Хрвата, те по два муслимана и Албанца (језик: српски)
• Peacekeeper: The Road to Sarajevo 1993. Lewis MacKenzie and Major General Louis MacKenzie (језик: енглески)
• Ганићу држављанство БиХ тек 1998. године (језик: српски)
• Ратни члан Председништва БиХ Ејуп Ганић одговоран и за злочине почињене над Хрватима (језик: српски)
• Ејуп Ганић и Хасан Ефендић руководили су масакром над припадницима ЈНА у Добровољачкој улици, маја 1992. године, у Сарајеву (језик: српски)
• У нападу учествовали људи од повјерења које је изабрао Ганић (језик: српски)
• Вукчевић са додатним доказима у Лондону 26.3.2010. (језик: српски)
• Случај Влада Републике Србије против Ејупа Ганића (језик: енглески)