Македонија (провинција) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
м r2.7.1) (Робот: додато fa:مقدونیه (روم)
Ред 45: Ред 45:
[[eo:Macedonia (Romia Imperio)]]
[[eo:Macedonia (Romia Imperio)]]
[[eu:Mazedonia (erromatar probintzia)]]
[[eu:Mazedonia (erromatar probintzia)]]
[[fa:مقدونیه (روم)]]
[[fr:Macédoine (province romaine)]]
[[fr:Macédoine (province romaine)]]
[[hr:Makedonija (rimska provincija)]]
[[hr:Makedonija (rimska provincija)]]

Верзија на датум 11. мај 2012. у 08:32

Провинција Македонија око 120. године н. е.

Македонија је била римска провинција основана 146. године п. н. е., након што је римски војсковођа Квинт Цецилије Метел поразио Андриска 148. п. н. е. у последњем у низу македонских ратова, те након што су укинуте четири клијентске републике које је Рим био раније основао на територији античке Македоније. Римска провинција обухватала је и део Епира, Тесалију и делове Пеоније. Илирије и Тракије.

У 3. веку или 4. веку нове ере провинција Македонија подељена је на два дела: Македонију Приму (на југу) и Македонију Салутарис (на северу). Те су две провинције биле укључене у Македонску дијецезу, коју су још чиниле Тесалија, Епир, Ахаја и Крит. Македонска дијецеза је, заједно с Дакијском дијецезом и Панонском дијецезом, чинила Илирску префектуру, која је установљена 318. године н. е. Када је Илирска префектура 379. године подељена на Западни и Источни Илирик, македонске су провинције укључене у Источни Илирик. Након поделе Римског царства на Западно римско царство и Источно римско царство 395. године, Македонија је припала источном делу, односно Византији.

Привреда римске Македоније

Игнацијев пут у антици

Августовим принципатом започео је у Македонији дуготрајни период мира, просперитета и благостања, премда је њена важност за економију Римског царства била мања у поређењу с важношћу њеног суседа, Мале Азије.

Економском напредовању значајно је допринела изградња Игнацијевог пута, досељавање римских трговаца у македонске градове, те оснивање римских колонија. Царска влада је, заједно с путевима и управним системом, донела економски просперитет, који је доносио корист како римском владајућем слоју тако и нижим друштвеним слојевима. Уз пространо обрадиво земљиште и богате пашњаке, владајуће породице згртале су огронмна богатства у друштву заснованом на робовској радној снази.

Побољшање услова живота довело је до повећања занатлија у тој области. Каменоресци, рудари, ковачи и други упошљавани су у различитим комерцијалним делатностима. Грци су се запошљавали као васпитачи, учитељи и лекари широм Римског царства.

Извозна привреда у основи се темељила на земљорадњи и сточарству, али су се извозили и други производи, као што су гвожђе, бакар, злато, дрвна грађа итд. Додатни извор прихода биле су македонске луке, као на пример Дион, Солун и Касандрија.[1]

Извори

Спољашње везе