Луна Лавгуд

Луна Лавгуд (енгл. Luna Lovegood) је измишљени лик у свету Харија Потера, и плод је маште шкотске књижевнице Џоане К. Роулинг. Као лик у књигама о Харију Потеру, први пут се појавила у петој књизи, Хари Потер и Ред феникса у којој је описана као отелотворење шашавости - чаробни штапић јој је заденут иза увета, има наранџасте минђуше у облику роткве и огрлицу направљену од пампура кремпива.

Роулингова је често изјављивала како је Луна Лавгуд потпуна Хермионина супротност: док Луна верује свему ономе што чује и што проистиче из веровања, док Хермиона сва своја запажања и ставове темељи на логици и чињеницама. Хермиона неколико пута покушава да убеди Луну да одбаци нека своја убеђења утемељена на гласинама и нагађањима, али безуспешно. Међутим, Луна није глупа, напротив, као Ревенкловка, она верује да је „ум без граница човеково највеће благо“. Хермиона Луну види као лукаву особу, док Луна сматра да је Хермиона затуцана. Упркос њиховим различитим погледима на свет, Луна теши Хермиону када јој се Рон руга у шестој књизи, Хари Потер и полукрвни принц.

У седмом делу, Хари Потер и реликвије смрти популарнога серијала, сазнајемо нешто више о породичном животу Луне Лавгуд. Упознајемо Луниног Оца, Ксенофила Лавгуда, ексцентричног као и Луна, који ће одиграти кључну улогу у Харијевом схватању Реликвија смрти. Заједно са Невилом Лонгботомом супродставиће се Смртождерима на Хогвортсу.

У посебном интервјуу Џоана износи појединости о Луним животу након 20 година. Луна је познати зоолог, односно магизоолог, и управо захваљујући оној ширини размишљања, којом може да уочи ствари које други „скучених размишљања не могу видети“ наводи Џоана. Иако је открила многе врсте Луна је на крају ипак морала да призна да не постоји Згужванороги снорлак. Удала се за Ролфа Скамандера такође познатог магизоолога, иначе сина Нјута Скамандера.