Аутономне републике Совјетског Савеза — разлика између измена
м →Извори |
|||
| Ред 40: | Ред 40: | ||
*[[Планинска АССР]] (1922-1924; расподељена на више мањих севернокавкаских република) |
*[[Планинска АССР]] (1922-1924; расподељена на више мањих севернокавкаских република) |
||
*[[Туркестанска АССР]] (1918-1924; данас Казахстан, Киргистан, [[Таџикистан]], [[Туркменистан]] и [[Узбекистан]]) |
*[[Туркестанска АССР]] (1918-1924; данас Казахстан, Киргистан, [[Таџикистан]], [[Туркменистан]] и [[Узбекистан]]) |
||
*[[ |
*[[Nemačka autonomna sovjetska socijalistička republika Volga|Поволшко-Немачка АССР]] (1918-1941) |
||
== [[Узбечка ССР]] == |
== [[Узбечка ССР]] == |
||
Верзија на датум 26. мај 2012. у 04:53
Аутономне совјетске социјалистичке републике (АССР) Совјетског Савеза су биле административне јединице одређених народа унутар СССР-а. Аутономне републике имале су нижи статус од конститутивних република Совјетског Савеза, али су по разини аутономије биле на вишем степену од аутономних области и аутономних округа.
За разлику од конститутивних република, аутононмне нису имале право отцепљења од Совјетског Савеза. Њихов степен политичке, административне и културне аутономије варирао је у одређеним периодима совјетске историје, а највиши је био током 1920-их, 1950-их након Стаљинове смрти и током владавине Леонида Брежњева.[1]
Списак Аутономних република унутар појединих контитутивних република:
Азербејџанска ССР
- Нахчиванска АССР (данас Нахчиван)
Грузијска ССР
- Абхаска АССР (данас Абхазија)
- Аџарска АССР (данас Аџарија)
Руска СФСР
- Башкирска АССР (данас Башкирија)
- Бурјатска АССР (данас Бурјатија)
- Дагестанска АССР (данас Дагестан)
- Јакутска АССР (данас Јакутија)
- Кабардино-Балкарска АССР (данас Кабардино-Балкарија)
- Калмичка АССР (данас Калмикија)
- Карелијска АССР (данас Карелија)
- Коми АССР (данас Коми)
- Мариј АССР (данас Мариј Ел)
- Мордовијска АССР (данас Мордовија)
- Северно Осетска АССР (данас Северна Осетија)
- Татарска АССР (данас Татарстан)
- Тиванска АССР (данас Тива)
- Удмуртска АССР (данас Удмуртија)
- Чеченско-Ингушка АССР (данас Чеченија и Ингушетија)
- Чувашка АССР (данас Чувашија)
Горно-Алтајска Аутономна Област (данас Република Алтај), Адигејска Аутономна Област (данас Адигеја) и Хакасијска Аутономна Област (данас Хакасија) уздигнуте су на састус Аутономних република 1991. године, нетом пред распад Совјетског Савеза. Само је Јеврејска Аутономна Област задржала статус области у Русији.
Аутономне републике које су у одређеном периоду раније историје Совјетског Савеза биле део Руске СФСР:
- Чеченско-Ингушка АССР (1936-1944, 1957-1990)
- Кримска АССР (18. октобар 1921. – 30. јун 1945.; данас Аутономна Република Крим унутар Украјине)
- Карелијска АССР (1923-1940, 1956-1991)
- Казашка АССР (1925-1936; данас Казахстан)
- Киргиска АССР (1926-1936; данас део Казахстана и Киргистана)
- Планинска АССР (1922-1924; расподељена на више мањих севернокавкаских република)
- Туркестанска АССР (1918-1924; данас Казахстан, Киргистан, Таџикистан, Туркменистан и Узбекистан)
- Поволшко-Немачка АССР (1918-1941)
Узбечка ССР
- Каракалпачка АССР (данас Каракалпакија)
Украјинска ССР
- Молдавска АССР (1924-1940; године 1940. прикључењем територије унапређена у Молдавску ССР, данас Молдавија)
- Кримска АССР (12. фебруар 1991.; Кримска Област унапређена је у Аутономну републику након референдума 20. јануара 1991; данас Аутономна Република Крим)
Извори
- ^ Cornell, Svante E., Autonomy and Conflict: Ethnoterritoriality and Separatism in the South Caucasus – Case in Georgia. Department of Peace and Conflict Research, Report No. 61. p. 89-90. University of Uppsala, ISBN 91-506-1600-5.
| .svg) | |